Резултати претраге

Предмет рада су аспекти друштвеног насиља као културолошког знака у литерарном хронотопу. Феномени су размотрени у семиотичком кључу, с позиције теорије о семиосфери с доминантом на нееластичним семиосферним језгрима културе. Акценат је на истраживању насиља које култура производи као самобезбедносни механизам, дакле као рецидив сопствене самозаштите. Анализа је осликана примерима из свевременске Андрићеве прозе пограничног типа. На фону страдања Босне у хијату трију царевина, јасно су издиференциране битне разлике према природи социјалног насиља које проистичу из разлика у самоописивању култура Истока и Запада. Битно измењени стандарди Европе у корист хуманизације правне норме и ратне етике у 19. веку – допринели су томе да се заостала пракса окрутног насиља тимарског турског система у Европи новога доба доживљава као варварство и нецивилизованост и да тежи томе да брутално насиље елиминише из легитимних стандарда самоописивања европске културе.

Досадашња пракса у маркетингу је произвела многобројне критике овог концепта, због чега се данас, у академским и стручним расправама истиче неопходност њиховог превазилажења. Истовремено, савремени концепт маркетинга посматра изградњу добрих односа са учесницима на тржишту, али и са широм друштвеном јавношћу, као основни циљ. Циљ овог рада је да покаже да креирање добрих односа са кључним учесницима на тржишту представља једну од могућности унапређења укупног пословања у глобалном окружењу. Полазиште у представљању ове проблематике је сагледавање критика маркетинга из шире перспективе и истицање потенцијала њиховог решавања у правцу изградње добрих односа са учесницима на тржишту. У том процесу, важно је нагласити потенцијал маркетинга односа, као концепта који промовишемо у оквиру савременог маркетинга. Концепт маркетинга односа биће разматран кроз модел 4О. Постизање ових комплексних, али легитимних захтева поставља тежак задатак учесницима на данашњем тржишту, али, како трендови показују, само развијањем добрих односа могуће је остварити дугорочно одрживу позицију.

Идентитет савременог човека постаје све сличнији имиџу пласираном у јавност путем медија. Присуство у медијима је императив прилагођавања стандардима успешности и метод изласка из анонимности. Креирање нових лица одвија се уз помоћ незаобилазног телевизијског медија и нових комуникацијских аудио-видео форми. Конкуренција на тржишту медија налаже борбу за гледаност усмеравајући медијски садржај ка просечном гледаоцу и нижем културном стандарду. Медијска социјализација негативних појава и медијских ликова је опасност која промиче медијском конзументу, јер он тежи да се идентификује са понуђеним узорима или да бар преузме њихов имиџ. Идоли и медијски јунаци нису сви културне иконе. Једина препрека некритичном усвајању понуђених медијских садржаја, имиџа и понуђених матрица понашања јесте могућност селективног избора, која расте упоредо са нивоом образовања медијског потрошача, али и повећањем медијске понуде на тржишту.

U radu se istražuje u kojoj mjeri službe za odnose s javnošću lokalnih uprava utiču na uređivačku politiku online izdanja lokalnih javnih emitera tj. dvije radio stanice: Radio Bijelo Polje i Radio Tivat. Za potrebe ovog rada formiran je poseban kodni list sa kategorijama čija će analiza pokazati na koji način odnosi s javnošću utiču na uređivačku politiku pomenutih medija. Analiza se odnosi na period od 1. do 31. maja 2013. godine. Koristićemo se kvantitativno-kvalitativnom metodom, potom metodom analize sadržaja i komparativnom metodom. Posebno ćemo istražiti na koji način ovi mediji tretiraju saopštenja ili izjave za medije i sl. koji se distribuiraju iz lokalne uprave. Takođe ćemo istražiti ko su izvori informisanja ovih medija, da li im lokalna uprava plasira samo formalne sadržaje, odnosno da li se može otkriti prikriveni uticaj iste na medije. Lokalne uprave Bijelo Polje i Tivat su identično struktuirane, tako da će u radu biti objašnjeno na koji način one funkcionišu, a potom i na koji način koriste lokalne medije. Kako obje lokalne uprave imaju službe zadužene za odnose s javnošću, istražićemo opseg njihovog djelovanja i nadležnosti koje su im date opštinskim propisima.