Резултати претраге

Текст се састоји из два дела. У првом делу се разматрају елементи контекстуализације европских путева културе – процеси изградње европског идентитета и интерпретације европских вредности и наслеђа, уз осврт на однос културе и политике сећања, као и медијације историје путем наслеђа. У тексту се даље анализирају историјски предуслови за формирање културних образаца на подручју данашње Србије, у склопу цивилизацијских кругова обележених противречностима на релацији Исток – Запад. Такође се подвлаче амбивалентности вредносних оријентација Србије и валоризације империјалног наслеђа на овој територији као тачки одређења према савременим европским токовима, нарочито у оквиру балканистичког дискурса. У другом делу текста се пружа преглед „Европских путева културе“ и мапирају алтернативни тематски оквири за учешће Србије у овом програму Савета Европе, који ће уважавати принципе културне разноликости и обухватити једно шире поимање културног наслеђа као пут ка успостављању бољег разумевања сопствене прошлости и заједничке будућности. 

Рад о спектакуларним телима у стваралаштву драмског писца Едварда Бонда (Edward Bond) бавиће се његовим комадима о рату зато што је рат највећи и најчешћи од спектакала на историјској позорници западноевропске цивилизације и зато што је рат показатељ стварног (а не само прокламованог) односа западне цивилизације према људском телу, тј. према човеку. Обични људи, јунаци Бондових драма, су безимени, такорећи неприметни људи чије судбине нису предмет великих друштвених спектакала (попут краљевских венчања, поп концерата, фудбалских мечева или председничких избора); тек као жртве ратова, природних непогода, нуклеарних катастрофа или боравка у логорима смрти, судбина њихових тела понекад постаје предмет анализе, предмет колективне и личне моралне пажње или (оно што се најчешће дешава) предмет краткотрајних сензација у медијима. Будући да обични свет (деца, мајке, стари људи, незапослени, војници и радничка класа) никад нису они чији се глас у јавном и доминантном дискурсу може чути (већ се на њих гледа пре као на “црвене црне и неуке” – Red Black and Ignorant), од посебног је значаја да у делу Едварда Бонда они заузимају најважније место. Драма “Црвени црни и неуки” (Red Black and Ignorant), кратки агит-проп први комад у трилогији Бондових “Ратних комада” из осамдесетих, биће коришћен у овом раду, поред осталих Бондових драма, као текст од посебног значаја. 

Рад проучава однос спектакла и информационих технологија на специфичном пољу културе – на пољу образовања. Показује се да је спектакл у новим технолошким околностима у култури институционално прихваћен као мотивациони фактор развоја појединца.