Резултати претраге

У приложеном тексту представљени су најважнији резултати истраживачког пројекта Културна политика националних музеја у Србији који се тичу инструмената културне политике музејских установа финансираних из буџета Министарства културе Републике Србије, односно основаних од стране Републике Србије. Полазна идеја била је да се утврде могућности и потребе за трансформацијом музејских установа у Србији и да се предложе одговарајуће развојне стратегије и активности надлежних институција у области културног наслеђа.

Текст Културна политика vs глобализација – Разноликост против униформности на општем плану истражује савремене токове глобализације и њене импликације на културе света. Фокусира се на деловање у области културне политике, усмерено против негативних последица глобализације, које униформишу културне вредности и обрасце. У првом делу се бави феноменом културне глобализације, проучавајући релевантна теоријска становишта о глобализацији и њој интегралним и сродним процесима и појавама. У светлу теоријских поставки, у другом делу текста анализира се деловање у области културне политике Европске уније и међународних организација, кроз проучавање њихових нормативних и вредносно-идејних инструмената, који су усмерени ка очувању културне разноврсности. Затим следи проучавање примене поменутих инструмената на локалном нивоу, на основу упоредне анализе циљева, приоритета и инструмената културних политика четири државе – Данске, Шпаније, Канаде и Србије. Најзад, истражује се природа односа снага сила које теже да униформишу и оних које доприносе разноликости култура.

Термин културна партиципација означава више појмова; од учествовања активистичких организација у културном животу, преко посећивања локалних културних садржаја од стране одређене публике, до свакодневних културних пракси становника градова. У овом раду биће представљене тренутне ситуације у овој области културне политике, кроз упоредну анализу четири земље – Србије, Хрватске, Шведске и Холандије. Познато је да су Србија и Хрватска кроз историју пролазиле кроз релативно сличне фазе, а данас се, покушавајаћи да буду интегрисане у Европску унију, суочавају са готово истоветним проблемима процеса транзиције, док су културна конзумација и партиципација релативно занемарене области или је њихов развитак тек у повоју. С друге стране, Шведска и Холандија, обе дугогодишње чланице Европске уније и веома развијене земље не само у политичком и економском смислу, већ самим тим и у области културних пракси јесу врхунски примери успешне имплементације метода културних политика у правцу одржавања или даљег побољшања конзумације и партиципације. Ове методе требало би да послуже као примери, или бар идеје за осмишљавање стратегија усмерених у правцу решавања проблема ниског нивоа партиципативности и конзумације културних садржаја у поменутим балканским земљама.