Nakon više od dve godine opsežnih istraživanja, izložba „Kultura Srba u Sarajevu 1468–1941” autora Jelice Reljić, dr Miljane Matić, dr Vladimira Radovanovića i Aleksandra Markovića i istoimeni studijski katalog priređivača Jelice Reljić i dr Miroslava Perišića u izdanju Državnog arhiva Srbije i Arhiva Bosne i Hercegovine, ugledali su svetlost dana. U tekstu
je data detaljna analiza izložbene postavke koja je 20. februara 2025. godine otvorena u Administrativnom centru Vlade Republike Srpske u Istočnom Sarajevu. U iščekivanju otvaranja izložbe u Beogradu, dat je i osvrt na katalog, njegovu formu i sadržinu i značaj samog projekta. U uvodnom delu, govori se o strateškoj viziji Državnog arhiva Srbije na sređivanju i zaštiti arhivske građe srpskog porekla van granica Srbije. Kroz analiziranje čestog stava o arhivima kao „zatvorenim” ustanovama, nameće se zaključak da zadatak arhiva nije samo da zaštiti arhivsku građu, već da je učini i dostupnom javnosti, iz čega
proizilazi mišljenje da je publikovanje arhivske građe najviši vid zaštite. Pažljivo analizirajući „Reč priređivača” kataloga „Kultura Srba u Sarajevu 1468–1941”, dolazi se do odgovora na pitanje odakle ideja da se krene u rad na ovom, tematski i obimom izazovnom projektu, ali i do saznanja sa kakvim su se preprekama i novim saznanjima priređivači i autori tekstova suočili tokom procesa rada i kako su se, prvobitno planirana arhivska istraživanja, proširila na istraživanje celokupne istorije i kulture Srba u Sarajevu. Potom se detaljno opisuje izložbena postavka i analiziraju se odabrani delovi, uz uporedno čitanje kataloga. Na samom kraju teksta, dat je osvrt na značaj izložbe i kataloga za kulturnu i naučnu javnost, ali i za celokupno srpsko kulturno nasleđe uzimajući u obzir da oni predstavljaju dokaz o trajanju naroda na jednom prostoru obuhvatajući period dug skoro pet vekova.
