Arhiva

Platforme novih medija obezbeđuju odvijanje procesa kulturne globalizacije. Novi mediji su globalna iluzija postmodernog doba koja omogućava udruživanje različitosti istovremeno krijući opasnost od gašenja kulturnog diverziteta. Internet je mesto inspiracije, na kojem se prave prvi aktivni koraci ka udruženoj kreaciji, koja ukida pasivnost angažujući usmerenu volju i kritički pristup. Delovi virtuelne slagalice su personalni sajtovi koji predstavljaju prostor za iskazivanje ličnog i kulturnog identiteta, i komercijalni sajtovi kompanija koje u korisnicima interneta vide svoje buduće potrošače. Društvene mreže su mesto na kojem se brzo i lako dobija socijalna podrška. Proces kulturne razmene na platformama novih medija spušta se na nivo individualnih korisnika, dok istovremeno ubrzano nastaje jedan globalni kulturni entitet.

Okolnost da mediji svojim komunikacijskim potencijalima revnosno opslužuju raznorodne globalizacijske procese nije ni nova ni nepoznata. Manje je međutim uočljivo da medijski sistem u sve većoj meri oponaša globalne korporativne obrasce organizovanja i poslovanja koji podrazumevaju multinacionalno i planetarno rasprostiranje ne samo medijskih uticaja već i kapitala. Ljudi koji rade u medijima, kao i oni u drugim delatnostima, suočeni su takođe sa izazovima novog doba.

Revolucionarne promene u komunikacionom prostoru dovode masovne medije na raskršće demokratije i propagandne tiranije, pri čemu kapitalistički korporativizam smanjuje broj uspešnih proizvođača vesti, diskretno stvarajući nevidljive informativne monopole. Na globalnom nivou mase se ideološki začaravaju finim spinovanjem filtriranih i perfekcionistički kreiranih poruka sa unapred projektovanim efektima, što iz dominantnog diskursa imlicira nestajanje objektivnosti, ravnopravnosti i društvene solidarnosti. Bitka za rejtinzima i tiražima izbija u prvi plan, novinari se kalkulišu kao trošak u funkcionisanju medijskog menadžmenta, dok se učešće građanina kao subjekta političkog života minimalizuje. Direktan, ogoljen, arogantan pritisak države, vlasnika medija ili oglašivača rezultira stavljanjem potrošača u centar interesovanja, tako da zabava, individualizam i narcizam gospodare masmedijskim tokovima, tabloidizujući javnu scenu. Privatni profit i opšti interes nikada nisu bili u ljubavi, pa samo kritičkim preispitivanjem mogućih pravaca razvoja možemo ukazati na smer širenja novinarstva. Autori uočavaju kako se uloga publike u dobu digitalnih medija kopernikanski menja, jer nakon perioda tradicionalne pasivnosti i konzumerizma ona dobija šansu laganog preuzimanja aktivne i stvaralačke pozicije. Nastaje doba multimedijalnih servisa sa velikim brojem komunikacionih aplikacija, čime se omogućava kulturna i politička različitost, rađanje globalnog digitalnog polisa, umreženog i otvorenog za svakog pojedinca. To je i velika šansa za opstanak demokratije, pri čemu se novinarstvo i samo menja, vraćajući se izvornoj misiji služenja običnom čoveku.