Arhiva

Vreme u kome živimo, ma koliko delovalo savremeno i liberalno, ipak nameće pitanje: da li u 21. veku zaista postoji kulturna politika jednakosti polova ili polna diskriminacija i dalje preovladava, kako u pojedinim kulturama tako i u poslovanju? Žene u poslovnom svetu sporije napreduju, manje su plaćene od kolega muškaraca, potrebno im je više vremena i napora da bi dosegle željene pozicije. U biznisu, posebno globalnom, žene na visokoj poziciji su retkost. Predrasuda je da žene nisu „skovane“ za liderstvo, da su previše emotivne, da im nedostaje snaga… Da li je zaista tako? Zašto više žena ne dostiže vrhunske menadžerske pozicije? Cilj ovog rada je da odgovori na prethodna pitanja, da ukaže na položaj žena u globalnom biznisu, na prilike, izazove i prepreke sa kojima se žene suočavaju u poslu, na njihovu sposobnost da balansiraju između posla i porodice i, konačno, da dâ smernice kako kulturnom politikom uklanjati barijere na putu napretka žena.

Ovaj tekst problematizuje odnos između sveta realnosti i privida u sferi globalne dominacije sajber kulture, kroz transformaciju jedne od praksi izvođačkih umetnosti u novomedijsku umetničku praksu. Klasičan teatar prešao je dug put od razbijanja tradicionalnih formi, preko sve češćeg uvođenja novih tehnologija u živu izvedbu, do totalne transformacije u prostoru interneta. To je otvorilo problematiku postojanja samog teatarskog čina kao izvođenja koje se odigrava sada i ovde i koje radi isključivo sa ljudskim telom, tj. živim likom (što ga kao praksu odvaja od svih drugih umetnosti). Nakon što je izvršena ključna intervencija sa esencijalnim određenjem teatra, premeštanjem pozorišta kao komunikacijske forme u sajber prostor, teorija se našla na veoma klizavom polju interpretacije i kritičkog pristupanja njegovoj novoj ontologiji. Ovim tekstom samo otvaram neka pitanja, ne iznoseći eksplicitno uverenja, niti ikakav zaokružen stav o ovoj temi, s obzirom da problematika umetnosti današnjice, u čijoj se specifičnoj sferi otvara polje za polemiku u oblasti ontologije novih medija i sama postavlja i razvija kao informatička mreža, bez mogućnosti za pouzdano utemeljenje i potpuno osvetljenje delovanja iste.

Rad analizira odnos mode i umetnosti u eri globalizacije i njihovo prožimanje u oblasti modnog dizajna. Sociokulturni proces integracije različitih kulturnih vrednosti krajem dvadesetog veka dovodi do preplitanja različitih umetničkih disciplina i utiče na nastanak novog interdisciplinarnog medija koji balansira između mode i umetnosti. Ove promene iniciraju modne dizajnere na ponovno procenjivanje uloge odeće, koje treba da doprinese pronalaženju alternativnih vrsta prakse i utiču na pojavu novog tipa umetnika, konceptualnog modnog dizajnera, koji u svojim istraživanjima ulazi u široko polje modnih perecepcija. Odnos između modnog dizajna i umetnosti počinje da se javlja kao oblast u modnim teoretskim raspravama, u kojima modni teoretičari istražuju presek i vezu između ovih disciplina, preispitujući stare podele. Preuzimajući tehnike iz raznovrsnih umetničkih oblasti, konceptualni modni dizajneri svojim delima otvaraju nove prerspektive i ukazujujući na nove metode i izraze, prevazilaze tradicionalne kategorizacije umetničkih disciplina.

Tekst se bavi istraživanjem procesa upoznavanja srpske publike sa japanskom popularnom kulturom, a prevashodno se to odnosi na strip i animaciju. Predstavljen je kratak istorijat stripa u bivšoj Jugoslaviji, potom su navedeni i neki od prvih susreta srpske publike sa japanskim animiranim serijama. Objašnjeni su termini „anime“ i „manga“, njihov tipičan razvoj u Japanu, a sledi i pregled fenomena koji su zaslužni za njihovu popularnost u ostatku sveta. Navode se sajtovi www.bg-anime.com i www.anime-overdose.com koji su dobrim delom zaslužni za promociju japanske popularne kulture u Srbiji, iz toga sledi kratak pregled rada društva Sakurabana. Zatim, predstavljene su neke od karakteristika i tematskih podela u anime i manga industriji, potom su predstavljene karakteristike manga stila, kao i prikaz kako su one prihvaćene u Srbiji.