Arhiva

U fokusu ovog rada je sagledavanje odgovornosti u izboru načina prezentacije sadržaja umetnosti kao šireg procesa ponovnog uspostavljanja kulturnih vrednosti u odnosu na specifičnu publiku, generacije stasale u protekle dve i po decenije u vremenu u kojem su temeljne, opštečovečanske, transkulturne univerzalne vrednosti bile sklonjene iz fokusa savremenog srpskog društva. Takođe, namera je da se ukaže na efikasnije puteve kojima bi mogla da se kreće sama prezentacija sadržaja kulture i umetnosti kao deo šireg procesa vraćanja urušenog poverenja u vrednosti sopstvenog društva. Uvažavajući procese preplitanja stavova o novim funkcijama i ulozi muzeja u savremenim prilikama, rad nastoji da ukaže na neophodnost postojanja strategije upravljanja ne samo kulturnom politikom nego i kulturnom produkcijom. Potvrda efikasnosti ove strategije posmatra se kroz uspostavljanje društva sa čvrsto definisanim vrednosnim stavovima prema tradicionalnim, postojećim i budućim stvorenim vrednostima kulture, koji počivaju na visokoj stručnosti, poznavanju potreba i kapaciteta sopstvenog naroda i njihovom konstantnom planskom unapređivanju.