DIGITALNA KULTURA KAO ISHODIŠTE SAVREMENOG MARKETINGA: S ONE STRANE ILUZIJE

/in /by

U radu se tumače uticaji digitalne kulture na društvo u celini, sa posebnim osvrtom na potrošačko društvo i neke od savremenih strategija marketinga. U uvodnom delu predstavljene su izvesne predikcije u sferi razvoja novih tehnologija u narednim decenijama i ukazano je na neke pronalaske iz prošlosti koji su direktno i indirektno uticali na nastanak i razvoj savremenih tehnologija i medija. Dalje u radu, kroz objašnjenje promena na polju komunikacijske paradigme, autorke objašnjavaju i promenu u sferi distribucije informacija i konstituisanja znanja. Takođe je objašnjen i pojam digitalne kulture kao i njen razvoj, koji se pak odvija paralelno sa razvojem novih tehnologija i medija. Potom je kroz objašnjenje konzumerizma, koji je kao koncept prisutan u svakodnevici sve češće, istaknuto kako ovaj trend ima značajnih reperkusija i kad je u pitanju kulturni habitat, donoseći demokratizaciju i dostupnosti kulturnih sadržaja i kako, u skladu sa navedenim, neminovno dolazi do pluralizacije ali i trivijalizacije istih. U završnom delu rada predstavljena je relativno nova tehnologija QR kodova, objašnjen je njen nastanak i rasprostranjenost kao i nesumnjive prednosti, ali i mane. Ukazano je i na činjenicu da je besplatna za korišćenje, čime najviše pogoduje razvoju novih marketinških strategija. U skladu sa ovim i objašnjena je povezanost QR kodova sa savremenim marketingom kroz nekoliko opisanih projekata.

BIBLIOTEKE, MUZEJI, ARHIVI I PRES KLIPING SERVISI: ČUVARI KULTURNE BAŠTINE ILI INFORMACIONI SERVISI

/in /by

U radu su na različitim primerima prikazane mogućnosti saradnje kulturnih i informacionih ustanova u našoj sredini. Akcenat je stavljen na arhive i njihovu saradnju sa bibliotekama i muzejima kao i na uticaj savremenih informacionih i komunikacionih tehnologija na ostvarivanje te saradnje i modernizaciju arhiva kao odgovor informacionim zahtevima savremenog korisnika u digitalnom okruženju. Pokušano je i pravljenje paralele između tradicionalnog i savremenog shvatanja razlika i sličnosti između arhiva, biblioteka i muzeja. Mas-mediji su razmatrani kao potpora očuvanju kulturne baštine koje je osnovna delatnost biblioteka, arhiva i muzeja.

MUZEJ AFRIČKE UMETNOSTI U BEOGRADU I NJEGOV ANTIKOLONIJALNI DISKURS

/in /by

U ovom radu, skup praksi kolekcioniranja, proučavanja i izlaganja koje u Muzeju afričke umetnosti (MAU) u Beogradu detektujem kao zapadnjački model, suprotstavljam setu praksi koje su težile da muzej predstave kao antikolonijalan. Kolekcioniranje „vanevropske“ umetnosti, u javnom diskursu Muzeja dobija posebno mesto transformišući se iz buržoaske aktivnosti u ideološki prihvatljiv proces kulturne medijacije, dok nepostojanje kolonijalne prošlosti Jugoslavije postaje tačka u kojoj se locira posebnost MAU. Postavlja se pitanje da li je načelno antikolonijalno usmerenje ovog Muzeja imalo uticaja na promenu suštine muzeja kao institucije koja je, kako to Mike Bal (Mieke Bal) kaže, uvek neprijateljska prema svemu ne-zapadnjačkom.

STRATEŠKO PLANIRANJE RAZVOJA KULTURE NA LOKALNOM NIVOU U SRBIJI

/in /by

Tekst govori o strateškom planiranju kao instrumentu kulturne politike i njegovoj primeni na nivou lokalnih samouprava u Srbiji u periodu od 2000. do 2010. godine. Navedeni su primeri i načini na koji su lokalne samouprave koristile mogućnost donošenja sopstvenih razvojnih planova koja im je data Zakonom o lokalnoj samoupravi. Za ovaj period karakteristično je da ni sama država ne koristi instrument strateškog planiranja, pa utoliko ove inicijative imaju veći značaj. Na osnovu toga može se zaključiti da se definisanju kulturne politike posle 2000. godine u Srbiji krenulo po pricipu bottom-up. Tek na samom kraju prve decenije XXI veka, a deset godina od ulaska Srbije u tranziciju, kada je stupio na snagu Zakon o kulturi, podstiče se korišćenje instrumenta strateškog planiranja na svim nivoima. Kako ono postaje obavezujuće, predložena je metodologija za izradu budućih strateških planova u oblasti kulture.

DRUŠTVENI SPEKTAKL I POSTDRAMSKO POZORIŠTE: PRETAPANJA

/in /by

U radu istražujem uticaj medijskog okruženja, opšte spektakularizacije društva putem medija, na jezik savremenog pozorišta. Polje istraživanja je postdramski teatar, koji je definisao Hans-Tis Leman i autori poput grupe Gledališče Glej, Forced Entertainment, Renea Poleša, Konstance Makras, Nikolasa Štemana, Roberta Lepaža, Andraša Urbana. Jedna od glavnih Lemanovih definicija postdramskog teatra je njegovo prostiranje u medijskim okolnostima, na koje ono reaguje promenom svoje strukture. Autori postdramskog teatra u svojim predstavama daju različite replike na tu ukorenjenu spektakularnost u društvu, masovnim medijima fragmentizovanu percepciju, tematizujući je na sceni, što je tema istraživanja u radu. 

POZORIŠTE U MEDIJSKOM KONTEKSTU

/in /by

U ovom radu bavim se istraživanjem pozicije, funkcije i strukture savremenog pozorišta u okolnostima dominacije masovnih medija, odnosno ogromnog uticaja medija na život savremenog čoveka. Polazišta za analize su tekstovi savremenih, postdramskih autora koji smatraju da pozorište, da bi išlo u korak s vremenom, mora da preispita svoju tradicionalnu funkciju, kao i strukturu, te da je prilagodi novom, drugačijem, medijskom kontekstu. Ovim radom istražujem sociološke i kulturološke teorije o poziciji i funkciji tehnologije u savremenom društvu, kao i teorije o izvo|enju u kontekstu medijskog društva. Cilj je ispitivanje razloga rušenja tradicionalne dramske strukture u radu postdramskih autora, odnosno njihove potrebe za pronalaženjem novog pozorišnog jezika.

LENJIN I RANO SOVJETSKO POZORIŠTE

/in , /by

GALATEO O LEPOM PONAŠANJU. BONTON ĐOVANIJA DELA KAZE IZ 1558. GODINE

/in /by

Uputstva za lepo ponašanje, bontoni, predstavljaju odraz principa koji oblikuju svakodnevni život jedne zajednice. Prvi moderni takav spis jeste “Galateo” Đovanija dela Kaze, iz 1558. U njemu autor navodi set pravila kojih treba da se pridržava pojedinac ukoliko želi da bude uspešan član društva. Pojedinac kome se on obraća nije onaj koji teži da se istakne u dvorskom miljeu, poput Kastiljoneovog “Dvoranina”, već građanin koji živi u republikanskom ambijentu. “Galateo” predstavlja direktno uputstvo za civilizovano ponašanje koje je preduslov za opstanak zajednice. U radu se osvrćemo na ovaj spis kao tekst koji ne gubi svoju aktuelnost, jer se u njemu pažnja obraća na one modele ponašanja koji leže u osnovi definicije uljudnosti, koja karakteriše kulturne navike koje se smatraju pozitivnim i poželjnim obrascima i u vremenu u kome mi živimo.