Arhiva

Od 2006. godine kada je Radio–televizija Srbije počela proces transformacije u javni medijski servis, pred Televiziju Beograd postavljeni su programski zahtevi karakteristični za visoke standarde javnog servisa. U ovom radu analizira se program o kulturi, kao jedan od pokazatelja uspešnosti transformacije Televizije Beograd u javni servis, s obzirom da je reč o programu koji je značajan za širenje znanja i ostvarivanje obrazovne funkcije medija, kao i za očuvanje kulturne baštine i kulturnog identiteta naroda. Više od pola veka kulturni program je zauzimao značajno mesto u programu Radio-televizije Srbije, koja je postavila kako autorske tako i produkcijske standarde vredne pažnje. Cilj ovog rada je da se ustanovi mesto i uloga sadržaja posvećenih kulturi na Televiziji Beograd. Polazna hipoteza je da temama iz kulture danas nije posvećeno dovoljno prostora na Televiziji Beograd. Koncepcija formata poznatog kao „Kulturno-obrazovni program“, čini se, nije najbolje rešenje jer se i u „konglomeratu“ raznovrsnih programskih sadržaja mesto za kulturu nalazi na marginama.

Sektor kulture postao je značajan partner u ekonomskom razvoju zemalja. Značaj kreativnog sektora, kreativnosti, kulture i umetnosti sve je veći u novom milenijumu. (Godina 2009. bila je u EU proglašena „Godinom kreativnosti“.) Ako je informatička era donela logičan, linearan, transparentno organizovan sistem razmišljanja, nova konceptualna era zasniva se na inventivnosti, kreativnosti, empatiji, osobinama koje su atributi kulture i umetnosti. Snaga kreativnog sektora leži u korišćenju kulturnih potencijala ne samo metropola, već upravo malih sredina, radi njihovog ekonomskog razvoja i bržeg napredovanja. Zbog toga razvoj kulturnog turizma, naročito festivalskog turizma, mora podržati šira kulturna zajednica, ali i sama država, jer je jaka kultura i umetnost ono čime se možemo pojaviti ravnopravno na globalnom svetskom tržištu.