Arhiva

Svetska ekonomska kriza i globalne tehnološke i medijske promene izazvale su tektonske poremećaje prevashodno u štampanim medijima. Već neko vreme, postavlja se čak i pitanje njihovog fizičkog opstanka. Na udaru su najviše nedeljnici, pogotovo njuz magazini, čiju doskorašnju ulogu uveliko preuzima dnevna štampa. I pored saglasnosti oko socijalno-ekonomskih i tehnoloških izazova, kojima srpska štampa neminovno mora da odgovori, ostaje otvoreno pitanje: šta sa nedeljnicima i kuda dalje? Nedostatak kredibilnog i istraživačkog novinarstva – nije upitan. Interpretativnost, takođe. Ovaj tekst pokušava da odgovore nađe u sve prisutnijim novinarskim dokumentarnim formama, kao nastavku pozitivne žurnalističke interpretativne evolucije, kroz dokazivanje neophodnosti većeg prisustva “dokumentaristike” kao posebnog segmenta istraživačkog novinarstva. Pored teorijskih razmatranja i u okviru njih definisanja najprisutnijih žanrova, ovaj rad, kroz studiju slučaja tri najtiražnija njuz magazina: Vreme, NIN i Pečat, pokazuje rezultate istraživanja i daje putokaze za povratak kredibiliteta i kvaliteta referentne informativno-političke nedeljne srpske štampe.

Mediji su posrednici u kulturnom sistemu. Njihova uloga je da kao psi čuvari budno motre na poteze vlade. Zato je predmet ovog rada odnos medija i kulturne politike u Srbiji. Osnovno istraživačko pitanje je: ako kulturna politika predstavlja odgovor na kulturne potrebe i probleme društva i posebnih društvenih grupa u oblasti kulture i umetnosti, na koji način mediji posreduju u ostvarivanju ove funkcije. Posebno pitanje je čije interese mediji zastupaju. Ako su u privatnom vlasništvu, da li čuvaju interese građana u čije ime vlade vode javne praktične politike ili interese vlasnika kapitala.