КРЕАТИВНИ РАДНИЦИ – ЗВЕЗДЕ МЕДИЈСКЕ КУЛТУРЕ

/in /by

Креативне индустрије се, захваљујући свом економском потенцијалу, сматрају најперспективнијим видом предузетништва данас, али и у будућности. На развој креативних индустрија у великој мери утиче положај креативних радника који у овом тренутку, чини се, све више одређује медијска култура, оријентисана ка стварању звезда. Креативне личности никада нису биле познатије него данас. Чак и они уметници који не поседују врхунски таленат добијају прилику да се појаве у медијима и представе своје стваралаштво. Изложеност креативних радника медијској пажњи може да има позитивне ефекте, који се у првом реду односе на могућност упознавања масовног аудиторијума са њиховим радом. 

КОЛИКО КОРИСТИМО ДИГИТАЛНЕ БИБЛИОТЕКЕ

/in , /by

Овај рад настоји да укаже на богатство електронских сервиса које нуде савремене библиотеке, као и на потребу да се у креирању „дигиталне понуде“ библиотека руководимо мерилима ефикасности и ефективности. Коришћење, посматрано као критеријум за евалуацију, подразумева начине и статистику коришћења, али и анализу понашања корисника: ко, у којим ситуацијама, шта и због чега користи. У Србији, у окружењу које ни приближно није искористило све могућности које пружа интернет у погледу е-управе, е-трговине и е-образовања, библиотеке су покренуле значајне пројекте дигитализације и искорачиле испред потреба друштва које у целини није спремно/ образовано/оспособљено/да користи дигиталне ресурсе. Излаз из овакве ситуације мора се тражити у јачању информационог друштва, од његових техничко-технолошких претпоставки, преко правно-регулаторних, до оних које се тичу информационе писмености грађана, односно њихове свести о томе како је људско знање организовано, како се проналазе праве информације и како се оне ефикасно користе да побољшају квалитет живота грађана.

PERFORMING HIP-HOP – ETHICS, COMPLEX ACTING, AND TUPAC SHAKUR IN JUICE

/in /by

Хип-хоп је неодвојив од моралних промишљања везаних уз често погубна стања младих који живе у економски разореним заједницама у Америци и широм света, младих често принуђених да прибегавају криминалу и другим морално сумњивим делима ради преживљавања и одржања. У култури коју глобално овековечују медијски производи што зарађују тргујући сликама, етика тих медијских производа мора се посматрати као мера саучесништва у често опасним перформансима хип-хоп понуде. Ово истраживање је покушај да се разумеју политике, естетика и последице перформативних аспеката хип-хопа. Као уметничка форма, хип-хоп је перформанс који ствара друштвено набијене импликације. Но, шта је стварно у комплексној извођачкој уметности каква је хип-хоп? У хип-хопу ретко постоји граница између живота и уметности због тога што је хип-хоп начин живота, колико и форма уметности; стога се поставља питање: колико је хип-хоп уметност извођења и произвођења друштвених и етичких кодекса, а колико одраз неких ранијих закона? Као најутицајнији и најпродаванији хип-хоп уметник свих времена, Тупак Шакур је важан пример перформативне стране хип-хопа, нарочито у његовој првој главној улози, у филму Ернста Дикерсона “Фаца” (Juice, 1992). Хип-хоп и медији који га емитују створили су изузетно опасну извођачку уметност, а “фаца” или поштовање често се морају платити животом. Простор за ову опасну извођачку уметност створен је моралним падом. Да би се извукао из сумњиве ситуације, хип-хоп мора да се одупре неконтролисаној комерцијализацији, истовремено стварајући простор за уздизање угњетених. Он мора да обнови и слави свој смисао за етичку сврху.