Архива

У раду су представљени завичајни фондови општинских библиотека с аспекта дигитилазације библиотечке грађе. Аутоматизована обрада и увођење машински читљивих формата направили су револуцију попут Гутенбергове или индустријске. Библиотеке су биле принуђене да се брзо и агилно укључе у нове облике комуникације – коришћење електронске поште, постављање веб сајтова и блогова, интернет оглашавање. Убрзо је уследила реакција од стране корисника разасутих по свету и видело се да су предности неспорне. Следећи проблем који је требало превазићи је како учинити информацију доступном свима и под једнаким условима, и тада је начињен корак који зовемо дигитализацијом и представљањем библиотечке, архивске, музејске грађе и тако даље. Према Симони Ресман, библиотеке будућности су хибридне, оне спајају оно што зовемо библиотеком у класичном смислу, са полицама на књигама, и новом, виртуелном библиотеком. Посвећена је и пажња предусловима, предностима и значају дигитализације.

Концентрација економске активности у простору, нарочито у градовима, посебно је изражена током процеса глобализације. Иако су постојала очекивања да ће процес либерализације и снижавање трошкова трговине допринети већој дисперзији производње и људи, у пракси се догодило супротно. Број великих, милионских, урбаних центара је у порасту, као и број становника у њима. Један од могућих разлога због којег се производња, богатство и људи концентришу у градовима јесте еволуција пословне филозофије која се дешавала паралелно са процесом глобализације. Економија знања и идеја заменила је традиционалне концепте. Створена је тзв. креативна ера у којој данас живимо. Градови постају креативни центри и места у којима се генерише економски раст, а понајвише захваљујући великом броју креативних људи (припадницима креативне класе) који су одабрали да живе и раде у модерним урбаним срединама. Креативни градови јесу они који успевају да привуку и задрже таленте. Кључни фактор у поменутом процесу јесте (не)постојање толеранције.

Публика је основни разлог постојања спектакла и уметничких догађаја. Она је њихов саставни део. Један од највећих проблема са којима се маркетиншки стручњаци сусрећу је недостатак великог интересовања за културне производе и догађаје. Поред тога, чињеница је и да се једна културна потреба увек може заменити неком другом. У теорији, ако се проблему приступи на одговарајући начин, од повременог конзумента може се направити стални посетилац. На жалост, то је много лакше рећи него учинити.