ЗНАЧАЈ БОШКОВИЋЕВЕ ТЕОРИЈЕ ПРИРОДНЕ ФИЛОЗОФИЈЕ ЗА САВРЕМЕНУ НАУКУ И ФИЛОЗОФИЈУ

Бошковићева теорија природне филозофије, објављена 1758. године, имала је велики утицај на његове савременике и имала је многе следбенике у наредним вековима. Допринела је открићу структуре атома и подстакла многе научнике на даљи развој модерног схватања структуре материје. Физичар Ледермен (Leon Ledermann), нобеловац, 1993. године написао је да је Бошковићева филозофија „кључ за разумевање целокупне физике“. Немачки филозоф Ниче (Friedrich Nietzsche) сматра да је Бошковићева теорија природне филозофије „највећи тријумф над чулима који је до тада на Земљи постигнут“. Француз Херисман (Lancelott Herrismann) указује да ће „Бошковићева филозофија у целини постати филозофија наредног (21-ог) века“. Овај рад обухвата приказ живота и делатности Бошковића, опис његове филозофије, као и њене доприносе савременој науци и филозофији.

РИЈАЛИТИ ПРОГРАМИ: ИЗЈЕДНАЧАВАЊЕ ЈАВНОГ И ПРИВАТНОГ ДИСКУРСА

У раду се анализира корпус треће сезоне Фарме ТВ ПИНК. Анализирано је укупно око 50 сати материјала сниманог на Фарми 3, од 28. новембра до 5. децембра 2010., то јест од 76. до 83. дана емитовања Фарме 3 на ТВ Пинку. Циљ је да се уоче дискурсне стратегије које у телевизијском емитовању поништавају границу између приватног и јавног дискурса, испоручујући јавни садржај ријалитија у приватни домен гледалаца. Аудиторијум је тако стављен у позицију потрошача мас-медијских садржаја који немају никакав јавни интерес и не представљају нити медијски спектакл. Циљ је да се деконструишу имплицитне поруке које овај дискурс испоручује многобројном аудиторијуму и ставе се у контекст професионалног етичког новинарског кодекса. У Фарми 3 граница између јавног и приватног се брише, показали су резултати анализе, и то у неколико дискурсних стратегија.

КОЛИКО О ДИГИТАЛИЗАЦИЈИ ТВ ЕМИТОВАЊА ЗНАЈУ ОНИ КОЈИ БИ ТРЕБАЛО ДА ЈЕ У ЈАВНОСТИ ПРОМОВИШУ

У раду се презентују резултати теренског истраживања о сазнањима војвођанских новинара из штампе и радија о процесу дигитализације телевизијске продукције и емитовања. Према „Правилнику о преласку са аналогног на дигитално емитовање телевизијског програма и приступу мултиплексу у терестричкој дигиталној радиодифузији” промовисање процеса у јавности је важан елемент његове успешности. Предуслов за то су основна знања и заинтересованост новинара, и то не само јавних сервиса и телевизијских кућа већ управо оних других (локалне и регионалне штампе и радија), за тај процес. Веома је значајно управо њихово јавно заговарање и припрема грађана локалне заједнице за дан када ће телевизијски сигнал у потпуности прећи на дигитално земаљско емитовање. Иницијално дигитално емитовање на територији Србије почело је у марту 2012. Медијска кампања је изостала. Истраживање је показало да новинари тих медија нису оснажени за задатак који им предстоји.

РОДНА ПЕРСПЕКТИВА ИЗВОРА ИНФОРМАЦИЈА У ВОДЕЋОЈ ДНЕВНОЈ ШТАМПИ У СРБИЈИ

У тексту се разматра теоријски правац критичке студије дискурса медија који се затим примењује у тумачењу података добијених у квантитативно-квалитативној анализи садржаја водећих дневних листова у Србији са фокусом на рубрику културе. Анализирани период је новембар 2010. Узорковано је укупно 180 текстова, опремљених са 79 фотографија. У најкраћем, након анализе селекције догађаја, медијских жанрова, цитатности, визуелне опреме текста, обрасца језичке употребе професионалија и потписа аутора текстова, закључује се да је медијска слика српске културе у потпуности маскулизирана. Без обзира на то што су направљени помаци, на пример, у језичкој употреби, која је најчешће родно сензибилисана, као и у запошљавању новинарки, којих је у рубрикама за културу више него мушкараца, како у “производњи” медијских садржаја, тако и на уредничким позицијама на којима се доносе одлуке, доминантни дискурс културних  рубрика одражава мушки образац, који указује на јасну позицију моћи мушкараца у српском друштву.