Архива

Kao što se za otkriće fotografije smatra da je bilo jedan od prelomnih trenutaka za društvo XIX veka, tako se isto smatra i za otkriće interneta i razvoj digitalne tehnologije na prelazu iz XX u XXI vek. Često gledana kao tehničko pomagalo umetnicima ili naučnicima, u kulturi interneta, mobilnih telefona s fotoaparatima ili “ajpodovima”, fotografija je postala najmasovniji medij podložan konstantnim, gotovo neuhvatljivim transformacijama. Kada je umetnost u pitanju, nikada pre nismo bili suočeni s toliko različitih postupaka i pristupa u tretiranju ovog medija. S pojavom novih tipova kompjutera, skenera, štampača, digitalnih fotoaparata i interneta, s jedne strane olakšane su produkcija, distribucija i prezentacija fotografije, dok su, s druge strane, umetnici, kako internacionalne tako i domaće scene, dobili nova sredstva izražavanja i istraživanja. U ovom eseju pokušala sam da napravim osvrt na fotografiju u “društvu mreže” fokusirajući se na razmatranja Valtera Benjamina. Kada je u pitanju internacionalna umetnička scena, za primer sam uzela, između ostalih, radove Džefa Vola i Nensi Berson. Kao primer za situaciju u Srbiji poslužilo mi je nekoliko događaja pre i posle 2000. godine ( pokretanje prvih “web sajtova” i otvaranje galerija “Artget” i “Remont”).

У раду се анализирају кључни концепти којима се у свом теоријском раду бавила Гризелда Полок, једна од најзначајнијих историчарки уметности феминистичке оријентације. Њен рад је у великој мери обележио период актуализовања феминистичких тенденција у уметности и историји уметности од седамдесетих година XX века. У својим текстовима Г. Полок се бавила анализом и критиком доминантних модела историје уметности – начинима на који су достигнућа уметница вреднована и бележена, односно занемаривана и искључивана, али и указивањем на недостатке феминистичког приступа у овој области. Концепт феминистичких интервенција у историјама уметности, који се овде посматра као централни концепт у њеном раду, допринео је актуализовању тзв. женског питања, указујући на фалоцентричност у институционално-доминантној историји уметности и преиспитивању патријархалних митова ове академске дисциплине. Циљ рада је да прикаже ове тенденције и у ширем контексту, обухватајући опште промене у друштву, као и појаву других интерпретативних метода у историји уметности у том периоду и рецепцију њених ставова у контексту српских феминистичких токова.