НОВИ МЕДИЈИ КАО ПРАВАЦ РАЗВОЈА КОМПЕТЕНЦИЈА ЗАПОСЛЕНИХ У ПРЕДШКОЛСКОМ ОБРАЗОВАЊУ

/in , /by

Свепрожимајућа и растућа употреба нових, дигитализованих медија (превасходно интернета) у свим областима људске делатности, намеће потребу за адекватном припремом предшколског васпитања и образовања, као прве карике у ланцу образовања која мора постати темељ и припрема за технолошку и медијску писменост нових генерација. Већ је евидентна примена нових информационо- комуникационих технологија и медија у свим областима и нивоима образовања. Ова примена, међутим, превазилази педагошку конотацију, те се не уводи само као део курикулума који нове генерације треба да савладају да би постали конкурентни на будућем тржишту рада; она све више има и непедагошку конотацију: као ненаставна, логистичка и административна подршка рада у образовној установи. Ове околности условљавају озбиљне промене, чији је један део и развој компетенција запослених у предшколском образовању (превасходно васпитача) за употребу нових медија и технологија. Овај рад свеобухватно презентује околности које недвосмислено указују на ове захтеве који се стављају пред васпитаче, и указује на правце и основе развоја поменутих компетенција.

ТЕЛЕВИЗИЈА, ПРОМОЦИЈА ИЛИ СМРТ КЊИГЕ

/in /by

У раду полазим од тога да се књига у ери производне експанзије све више третира као роба и да јој је неопходна промоција која би издвојила појединачни наслов из све већег броја написаних и објављених дела. Телевизија, као један од “најјачих” медија, посредника у афирмацији књиге, указује се, међутим, као медиј који је по својој природи, због доминације слике, у потпуности супротстављен штампаној речи и, као такав, често неподесан за њену промоцију. Због некомпатибилности књиге и телевизије, визуелног и штампаног медија, свака промоција на телевизији има двоструку природу – афирмацију књиге и њеног истовременог потирања. Овим текстом желим да укажем на проблеме који настају у судару два медија и на безизлазан положај у који доспева књига као артефакт, за чији опстанак је телевизијска промоција важна, али и кобна по њену суштину.

БРАНКО И ВИЛА – ВИЗУЕЛНА КУЛТУРА И КУЛТ НАЦИОНАЛНОГ ХЕРОЈА

/in /by

У раду се на примеру композиције Бранко и вила, која је током последње четвртине 19. века стекла велику популарност, указује на улогу коју су уметност и визуелна култура имале у оквиру изградње, одржавања и ширења култа националних хероја. Ликовним представама, које постају специфичан вид говора, визуелизоване су одређене идејне поруке које су потом могле да се пласирају широм нације. У овом процесу, важна је била и улога медија масовне комуникације, пре свега фотографије, која је омогућила техничку репродукцију уметничког дела, али и успешно расејавање оних идејних порука које је требало пласирати најширој јавности.