КУЛТУРНЕ АКТИВНОСТИ СРБИЈЕ У ЕВРОПИ И СВЕТУ: 2000 – 2010.

/in /by

Уводни део текста представља осврт на релевантност културних вредности и културних односа у контексту измењеног глобалног окружења и актера у међународној арени. Посебно се истиче значај квалитета садржаја и наратива у ефективним културним односима. У тексту се даље подвлаче друштвено-политички аспекти који су утицали на обликовање културног развоја Србије на почетку XXI века. Преглед основних резултата истраживања „Културне активности Србије у Европи и свету 2000 – 2010.“ чини главни део текста и представља допринос широј анализи међународних културних односа Србије. Истраживачка питања везана су за садржај културних активности Србије, затим за идеје, вредности и наративе, и коначно за принципе и приоритете културне политике у контексту међународних културних односа.

СРБИЈА У ЕВРОПСКИМ ПУТЕВИМА КУЛТУРЕ

/in /by

Текст се састоји из два дела. У првом делу се разматрају елементи контекстуализације европских путева културе – процеси изградње европског идентитета и интерпретације европских вредности и наслеђа, уз осврт на однос културе и политике сећања, као и медијације историје путем наслеђа. У тексту се даље анализирају историјски предуслови за формирање културних образаца на подручју данашње Србије, у склопу цивилизацијских кругова обележених противречностима на релацији Исток – Запад. Такође се подвлаче амбивалентности вредносних оријентација Србије и валоризације империјалног наслеђа на овој територији као тачки одређења према савременим европским токовима, нарочито у оквиру балканистичког дискурса. У другом делу текста се пружа преглед „Европских путева културе“ и мапирају алтернативни тематски оквири за учешће Србије у овом програму Савета Европе, који ће уважавати принципе културне разноликости и обухватити једно шире поимање културног наслеђа као пут ка успостављању бољег разумевања сопствене прошлости и заједничке будућности. 

БЕОГРАД У САВРЕМЕНОМ СРПСКОМ ФИЛМУ: УРБАНЕ ПРИЧЕ

/in /by

Први корак у анализи простора је подела локализатора према критеријуму: унутра/споља (дом/улица). То је уједно и подела на своје/туђе, безбедно/небезбедно, културно/некултурно. У филмовима чија се радња дешава на Новом Београду, ова се разлика укида: ни у кући, ни на улици, јунаци нису безбедни; угрожени на целој територији, они као пријатељски простор виде део града с друге стране реке. Подела на горњи/доњи ниво има уобичајено значење: под земљом се налазе негативно маркирани простори, на вишим нивоима позитивно обележени локализатори. У филмовима о старом Београду, подела на унутра/споља (своје/туђе) некада се врши према граници четврти: унутар дела града који доживљавају као свој, протагонисти су заштићени. По значењском потенцијалу издвајају се: обала, мостови, кровови. На крововима се окупљају пријатељи из краја и формирају квазипородице. Јунаке анализираних филмова видимо чешће у јавним него у приватним просторима. Из територије која нуди заштиту у потенцијално опасну зону води их жеља за контактом.

НЕПИСМЕНОСТ, ДУГ ПРАТИЛАЦ ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКОГ РАЗВОЈА СР СРБИЈЕ

/in , /by

НЕУХВАТЉИВИ ЈЕЗИК

/in , /by

ПОСТМОДЕРНА ТЕОРИЈА И ФИЛМ

/in /by

Рад има за циљ да представи постмодерну теорију на примеру филма. У првом делу рада расправља се о појму интертекстуалности, који је одређен као суштински у дефинисању постмодерног филма, као и о теорији двоструког кодирања. Такође, у овом делу рада скренута је пажња на најзначајније ауторе из области књижевне критике и друштвене теорије који су допринели разумевању постмодерне текстуалности. Други део рада представља аналитички оквир у коме су дате одреднице постмодерног филма. Трећи део рада је расправа о томе када би у анализу постмодерног филма требало кренути, али и шта би био постмодерни филм у пуном смислу те речи, а који кинематографски правци се могу сматрати претечама постмодерног филма.