KULTURNE AKTIVNOSTI SRBIJE U EVROPI I SVETU: 2000 – 2010.

/in /by

Uvodni deo teksta predstavlja osvrt na relevantnost kulturnih vrednosti i kulturnih odnosa u kontekstu izmenjenog globalnog okruženja i aktera u međunarodnoj areni. Posebno se ističe značaj kvaliteta sadržaja i narativa u efektivnim kulturnim odnosima. U tekstu se dalje podvlače društveno-politički aspekti koji su uticali na oblikovanje kulturnog razvoja Srbije na početku XXI veka. Pregled osnovnih rezultata istraživanja „Kulturne aktivnosti Srbije u Evropi i svetu 2000 – 2010.“ čini glavni deo teksta i predstavlja doprinos široj analizi međunarodnih kulturnih odnosa Srbije. Istraživačka pitanja vezana su za sadržaj kulturnih aktivnosti Srbije, zatim za ideje, vrednosti i narative, i konačno za principe i prioritete kulturne politike u kontekstu međunarodnih kulturnih odnosa.

SRBIJA U EVROPSKIM PUTEVIMA KULTURE

/in /by

Tekst se sastoji iz dva dela. U prvom delu se razmatraju elementi kontekstualizacije evropskih puteva kulture – procesi izgradnje evropskog identiteta i interpretacije evropskih vrednosti i nasleđa, uz osvrt na odnos kulture i politike sećanja, kao i medijacije istorije putem nasleđa. U tekstu se dalje analiziraju istorijski preduslovi za formiranje kulturnih obrazaca na području današnje Srbije, u sklopu civilizacijskih krugova obeleženih protivrečnostima na relaciji Istok – Zapad. Takođe se podvlače ambivalentnosti vrednosnih orijentacija Srbije i valorizacije imperijalnog nasleđa na ovoj teritoriji kao tački određenja prema savremenim evropskim tokovima, naročito u okviru balkanističkog diskursa. U drugom delu teksta se pruža pregled „Evropskih puteva kulture“ i mapiraju alternativni tematski okviri za učešće Srbije u ovom programu Saveta Evrope, koji će uvažavati principe kulturne raznolikosti i obuhvatiti jedno šire poimanje kulturnog nasleđa kao put ka uspostavljanju boljeg razumevanja sopstvene prošlosti i zajedničke budućnosti. 

BEOGRAD U SAVREMENOM SRPSKOM FILMU: URBANE PRIČE

/in /by

Prvi korak u analizi prostora je podela lokalizatora prema kriterijumu: unutra/spolja (dom/ulica). To je ujedno i podela na svoje/tuđe, bezbedno/nebezbedno, kulturno/nekulturno. U filmovima čija se radnja dešava na Novom Beogradu, ova se razlika ukida: ni u kući, ni na ulici, junaci nisu bezbedni; ugroženi na celoj teritoriji, oni kao prijateljski prostor vide deo grada s druge strane reke. Podela na gornji/donji nivo ima uobičajeno značenje: pod zemljom se nalaze negativno markirani prostori, na višim nivoima pozitivno obeleženi lokalizatori. U filmovima o starom Beogradu, podela na unutra/spolja (svoje/tuđe) nekada se vrši prema granici četvrti: unutar dela grada koji doživljavaju kao svoj, protagonisti su zaštićeni. Po značenjskom potencijalu izdvajaju se: obala, mostovi, krovovi. Na krovovima se okupljaju prijatelji iz kraja i formiraju kvaziporodice. Junake analiziranih filmova vidimo češće u javnim nego u privatnim prostorima. Iz teritorije koja nudi zaštitu u potencijalno opasnu zonu vodi ih želja za kontaktom.

NEUHVATLJIVI JEZIK

/in , /by

M. RADOVANOVIĆ: SOCIOLINGVISTIKA

/in , /by

POSTMODERNA TEORIJA I FILM

/in /by

Rad ima za cilj da predstavi postmodernu teoriju na primeru filma. U prvom delu rada raspravlja se o pojmu intertekstualnosti, koji je određen kao suštinski u definisanju postmodernog filma, kao i o teoriji dvostrukog kodiranja. Takođe, u ovom delu rada skrenuta je pažnja na najznačajnije autore iz oblasti književne kritike i društvene teorije koji su doprineli razumevanju postmoderne tekstualnosti. Drugi deo rada predstavlja analitički okvir u kome su date odrednice postmodernog filma. Treći deo rada je rasprava o tome kada bi u analizu postmodernog filma trebalo krenuti, ali i šta bi bio postmoderni film u punom smislu te reči, a koji kinematografski pravci se mogu smatrati pretečama postmodernog filma.

KNJIŽEVNI FONDOVI I POTREBE ČITALACA

/in , /by