НОВИНАРСТВО У КРИЗИ

/in /by

ПОЧЕЦИ ПОПУЛАРНЕ КУЛТУРЕ

/in /by

У тексту се бавим почецима европске популарне културе XV и XVI века, с нагласком на штампаном ликовном представљању. Предочени су позитивни аспекти масовног штампаног ширења и конзумирања уметности у најширим слојевима популације, слојевима који нису имали могућност да поседују уникатна и скупа уметничка дела. У тексту се бавим и аспектима пропагандне (зло)употребе популарне графике у политичке сврхе. Осврћем се на поновно откривање популарне културе крајем XVIII века широм Европе, с нагласком на српској популарној графици тог периода. Указујем на то да је моћ масовне културе изразито велика. Путем ње може да се манипулише масом, али она може да буде и средство помоћу којег се разоткривају слабости, лажност и лицемерје официјелне културе и естаблишмента. Масовна култура може и да нагна човека на дубље промишљање сопственог идентитета, личности, себе ван масе.

КРИТИЧКО ОДРЕЂЕЊЕ ПОЈМА СРПСКА ФИЛОЗОФИЈА

/in /by

Аутор разматра критичко одређење појма “српска филозофија” Слободана Жуњића који, у својим темељним истраживањима српске филозофије заснованим на новом методолошком приступу, знатно ревидира резултате досадашњих истраживања домаће филозофске баштине. Значај Жуњићевих филозофских радова, по ауторовом мишљењу, није само у потпунијем виђењу развоја филозофије у нашој средини, већ и у прецизнијој филозофској терминологији, која даје изоштренију слику о различитим стадијумима развоја српске филозофије, у знатно дужем временском периоду него што је то до сада било познато. Аутор посебно анализира Жуњићеву критику појмова “филозофија код Срба”, “филозофија у Републици Србији”, и указује на аргументе због којих Жуњић инсистира на употреби појма “српска филозофија”.

СЛОВЕНАЧКА ТЕЛЕВИЗИЈА – ДЕЗИНФОРМАЦИЈА И ПРОПАГАНДА?

/in , /by

ВИРТУЕЛНИ ИДЕНТИТЕТ И МЕДИЈСКЕ ОПСЕНЕ – ИСТИНА ПРИВИДА, ПРИВИД ИСТИНЕ

/in /by

У овом раду покушавају се пронаћи могући одговори на питања да ли су виртуелни идентитет и „cyber reality“ егзистенција само медијско–техницистичке опсене или појаве створене по мери човека који би желео да превазиђе просторне, временске и искуствене, психолошке оквире, и посредством скројеног, хибридног идентитета и комуницирања потпомогнутих напредним компјутерским технологијама, успостави везу са оностраним (трансцендентним)? У светлу релевантних критичко – теоријских и филозофских разматрања, промишљају се идентитет и делање појединца, традиционално схваћени, као чврсте, поступно грађене и релативно постојане категорије, у односу на нестабилна, променљива и конструисана својства савременог медијски пројектованог идентитета, који представља идеализовану верзију сопства и делања који се најчечће не поклапају једно са другим. Ове појаве посебно се теоријски сагледавају анализом садржаја и форми виртуелног комуницирања посредством интерактивних и 3Д (тродимензионалних) интернет сајтова („Facebook“, „Second life”), али и праћењем могућности и утицаја симулиране стварности на процес спектакуларизације свести и доживљаје које појединци имају о себи и о стварности која их окружује.

СПЕКТАКУЛАРИЗАЦИЈА СВЕСТИ И РУРАЛНО-СПЕКТАКУЛАРНИ КУЛТУРНИ ОБРАЗАЦ У МАС-МЕДИЈИМА

/in /by

У раду се говори о процесу спектакуларизације свести и усвајању рурално-спектакуларног културног обрасца посредством медија масовног комуницирања у Србији у периоду од 2000. до 2005. године. На културном плану, спектакуларизација свести посредством медија масовног комуницирања у сагласности је са процесом културне глобализације и у највећој мери се, када је о телевизији реч, огледа кроз некритичко преузимање садржаја масовне културе у којој доминирају производи глобалне индустрије забаве. У духу Деборових (Debord) критичко-теоријских ставова, у раду се теоријски промишља идеја медијског спектакла.

ЈЕДНА ПСИХОЛОШКО-МУЛТИДИСЦИПЛИНАРНА КАРАКТЕРОЛОШКА СТУДИЈА

/in , /by