ИНТЕРПРЕТАТИВНОСТ НОВИНСКОГ ИЗВЕШТАВАЊА

/in , /by

Од када је последњих неколико деценија конкуренција на медијском тржишту константно почела да се увећава, могло се очекивати да ће у борби за поверењем грађана и медијски садржаји постати све квалитетнији. Међутим, сведоци смо да се одвија управо супротан процес и да је интерпретација као суштинска одлика квалитетне штампе све чешће запостављена у новинском извештавању. Да би читаоци разумели проблеме о којима новинари пишу, неопходно им је предочити много више од базичних информација, јер сваког читаоца занима шта се дешава у друштву у којем живи, али га још више занима како ће се та дешавања одразити на њега лично. Управо из тог разлога постоји потреба да се испита интерпретативност домаће штампе која је у анализираном периоду заслужила највеће поверење читалаца, са циљем да се утврди степен интерпретативности и ангажованог новинарског приступа, основни елементи кредибилне интерпретације и најчешћи пропусти у раду новинара.

СЛИКЕ НЕМОГУЋЕГ ДОГАЂАЈА

/in /by

Текст ставља у први план променљиву природу, драматичну актуелност и проширено (биоетичко) значење феномена самоубиства, као глобалног културалног и медијског симптома прве деценије XXI века. Полазећи од радикалних примера суицидног протеста као политичког ритуала смрти (овде је природа тог ритуала схваћена као облик борбе за слободу, поштовање људских права и еманципацију потлачене радничке класе) као и теоријских истраживања (међу којима се издваја студија британског социолога Мајкла Бигса о историји феномена само-спаљивања) текст покушава да отвори нова поља интерпретације на граници феномена слике и феномена самоубиства, у контексту свакодневице савременог живота и медијске културе под режимом глобализације. Преиспитивање односа између иконографије смрти (као последице радикалног аутодеструктивног ритуала) и нове имагинације ‘политичког’, један је од основних циљева реартикулације самоубиства као културалног симптома савремености.

ЧИТАЊЕ АМБАСАДОРА: ФУНДАМЕНТАЛНИ НАРЦИЗАМ, ПОНИШТЕЊЕ СУБЈЕКТА И ЈОШ ЈЕДНА СКИЦА ЗА АУТОДЕСТРУКТИВНУ ФУНКЦИЈУ ПОГЛЕДА

/in /by

Овај текст настао је у контексту прелиминарних истраживања аутора на терену анализе слике, у којем функција погледа има пресудан значај у операцији “поништења субјекта” посматрања. Текст полази од познатих теоријских и историјско-уметничких тумачења слике Амбасадори, којом Ханс Холбајн Млађи, у првој половини шеснаестог века, супротставља не само оптичку, нелинеарну перспективу доминантној централној геометријској перспективи, него и једног геометријског (праволинијског, straight) субјекта другачијем субјекту: оптичком, екс-центричном, скопичком. Намера текста је да, и пет векова касније, још једном пробуди статичног, фиксираног и фокусираног посматрача (симптома и главног протагонисту исто тако статичне, фиксиране и фокусиране културе погледа) у циљу заузимања радикално другачије позиције посматрања. Зашто? Зато што се измештањем Холбајновог посматрача из позиције statusa quo (децентрирањем његовог погледа, оптичким померањем из удобности фиксиране тачке опажања, као и његовим физичким померањем) тако децентрализованом, “ексцентричном” посматрачу нуди прилика да се још једном, и сваки пут изнова, активно укључи у историјска померања ка другачијој култури погледа. Овде се под другачијом културом погледа подразумева она култура због које, константним прекорачењем граница некултуре погледа, имамо разлога да верујемо у могућност другачијег света, другачијег поимања света слике и другачијег поимања слике света – другачијег од оног у којем, попут заробљеника, жели да нас задржи конзервативна, атавистичка, самодовољна, патријархална и “патриотска” култура једног окорело централистичког, тврдоглаво фронталног и неприкосновено правоверног (“straight”) погледа на свет.

АТАШЕ ЗА КУЛТУРУ: ПРОБЛЕМИ, МОГУЋНОСТИ И ОПАСНОСТИ ЈЕДНЕ, ЈОШ НЕОДРЕЂЕНЕ, ДИПЛОМАТСКЕ УЛОГЕ

/in /by

IZVJEŠTAVANJE HRVATSKIH DNEVNIH NOVINA O ANTIVLADINIM PROSVJEDIMA 2011. GODINE

/in /by

Masovni mediji su ključni za uspjeh prosvjeda. Iz analize sadržaja dnevnih novina u Hrvatskoj koje su izvještavale o antivladinim prosvjedima, vidljivo je kako su ključnu ulogu imali stari mediji, a ne Facebook i Twitter, kao što je to bio slučaj u Moldaviji, Iranu, Egiptu ili Tunisu. Jedan od glavnih razloga za to jest drugačija geografska struktura građana, te činjenica da u Hrvatskoj postoji sloboda medija, što nije slučaj u navedenim arapskim zemljama. Dnevne su novine ekstenzivno izvještavale o prosvjedima s time da su ih najavljivale, te svojim pisanjem poticale prosvjede. Nakon što se smanjila količina izvještaja, te došlo do promjene u načinu izvještavanja (nakon održanih prosvjeda), došlo je do smanjenja interesa prosvjednika za prosvjed. Analizirane dnevne novine, s izuzetkom Jutarnjeg lista, preferirale su prosvjednike, aktivno izvještavajući i donoseći podatke o prosvjedu, budućim aktivnostima i naporima za regrutiranje i mobilizaciju prosvjednika. 

ЗАКОНИ И ПРАКСЕ У СРБИЈИ И ПЕТ ДРЖАВА ЧЛАНИЦА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

/in /by

Људима је важно, посебно у несигурним временима као што је и садашње, да обезбеде пре свега егзистенцијалну сигурност. За остваривање ове сигурности од пресудног значаја су рад и радни односи. Социјална сигурност, рад и радни односи чине посебно важну тему у области културе и уметности. У тексту који следи акценат је стављен на две теме. Прва је улога културе и креативних индустрија у економији Европске уније, посебно у светлу могућности економског раста и отварања нових радних места. Друга је начини на којима се питањима из области рада и радних односа приступа у пет држава чланица Европске уније и Србији.