Архива

Термин културна партиципација означава више појмова; од учествовања активистичких организација у културном животу, преко посећивања локалних културних садржаја од стране одређене публике, до свакодневних културних пракси становника градова. У овом раду биће представљене тренутне ситуације у овој области културне политике, кроз упоредну анализу четири земље – Србије, Хрватске, Шведске и Холандије. Познато је да су Србија и Хрватска кроз историју пролазиле кроз релативно сличне фазе, а данас се, покушавајаћи да буду интегрисане у Европску унију, суочавају са готово истоветним проблемима процеса транзиције, док су културна конзумација и партиципација релативно занемарене области или је њихов развитак тек у повоју. С друге стране, Шведска и Холандија, обе дугогодишње чланице Европске уније и веома развијене земље не само у политичком и економском смислу, већ самим тим и у области културних пракси јесу врхунски примери успешне имплементације метода културних политика у правцу одржавања или даљег побољшања конзумације и партиципације. Ове методе требало би да послуже као примери, или бар идеје за осмишљавање стратегија усмерених у правцу решавања проблема ниског нивоа партиципативности и конзумације културних садржаја у поменутим балканским земљама.

Ера масовне продукције и потрошње отвара ново поље уметничког деловања, као и стварање једног новог вида ‘креирања’ и ‘излагања’ – интернет. Ова дигитална ‘демократска’ творевина, и остала савремена технологија која уз њу иде, доступна је свима, а не само уметницима. С обзиром да уметник више није једини који поседује вештину, технике и знање, уметност је оно што уметник ствара, дели и размењује са свим другим људима у свакодневном животу. Савремена ликовна уметност као да је постала масовна пракса, а свако уметник, јер ствара дела свакодневно и излаже их за поглед других на популарним сајтовима. Да ли је ово Бојс предвидео својом мишљу да је свако уметник? Процес само-документације и исповедања преко интернет сајтова – дигиталне „религије“, је постао масовна опсесија, јер доводи до двоструког задовољства, али и двоструке фрустрације. Уметници и други људи у трци за документовањем свих аспеката живота у страху од пролазности и самоће, бесомучно покушавају да остваре масовну комуникацију.