ЖАНРОВСКЕ ОДЛИКЕ НАСЛОВНИХ БЛОКОВА У ДНЕВНОЈ ШТАМПИ

Појавом интернета, пред штампу је стављен огроман задатак. Никада се у историји није дешавало да нови медиј укине претходни, међутим, интернет, као сублимација свих медија, натерао је штампу да се озбиљно мења, а последице тог процеса биће значајније и видљивије у времену које долази. Промене се пре свега могу видети у мешању новинарских жанрова, где чисте форме готово да ишчезавају. Одступање од теоријских постулата нарочито се одсликало у најупечатљивијем и најманифестнијем делу текста – насловном блоку. Анализом четири дневна листа у Србији установљено је да је одступање од теоријских постулата очигледно, али и да је у том процесу сваки од листова настојао да негује специфичну „школу писања“. Простор који је подобан за новинарске и уредничке маневре често је место „хода по ивици“ поузданости, како из захтева за таблоидизацијом, тако и из непознавања чистих новинарских норми. Овај рад је покушај да се укаже на главне смернице и главна одступања од теоријског становишта. 

СТУДИЈА СЛУЧАЈА: WIKILEAKS – ИЗАЗОВ ИЛИ ДОПРИНОС НОВИНАРСТВУ

Светска слава коју је WikiLeaks стекао у претходним месецима захтева да се ова појава испита на научној основи и да се установе основни параметри за утицај ове врсте новинарства на mainstream и on-line новинарство. Након полемике око дефинисања WikiLeaks-а као организације која се бави истраживачким новинарством, пуком дисеминацијом података или као медијског алата, овај рад нуди и један поглед на следећа питања – колико оригиналног медијског садржаја нуди WikiLeaks, као и шта гарантује аутентичност медијских информација на његовом сајту, затим колико медијских информација WikiLeaks сам производи, а колико му је у томе помогло савезништво са најутицајнијим штампаним медијима у свету и које одлике on-line, а које одлике традиционалних медија је WikiLeaks преузео. У овој студији случаја испитано је и да ли у WikiLeaks-у постоји структура провере пристиглих информација, на који начин су структуирани садржаји на његовом сајту и колико су они пријемчиви просечном кориснику. Кроз покушај дефинисања етичности у новом, електронском окружењу, рад се бави и разликом анонимних и непознатих извора у новинарству, именовањем умешаних особа, односно минимизирањем колатералне штете приликом масовног објављивања докумената и етичким проблемом поклањања информације која се третира као роба. 

УТИЦАЈ ДИГИТАЛНИХ МЕДИЈСКИХ ТЕХНОЛОГИЈА НА СТРУКТУРУ И СТИЛ ОНЛАЈН МЕДИЈСКОГ САДРЖАЈА

Рад се бави истраживањем на који начин појава нових дигиталних медијских технологија утиче на стилске промене медијског материјала који се поставља онлајн, те наводи правила за стварање материјала који је прилагођен дигиталном окружењу и измењеној пажњи посетиоца. Сегмент дигитализације материјала, његовог пласирања у адекватној форми и стилу, као и начин његове конзумације обрађени су у овом раду, као и управљање мултимедијалним садржајем и исплативост прилагођавања оваквог садржаја.

ЈЕЗИК У ДРУШТВУ И КУЛТУРИ

АЛГОРИТМИ, КАТЕГОРИЈЕ И ДОКАЗИ – ТЕМЕ ИЗ СРПСКЕ МОДЕРНЕ ЛОГИКЕ

У овом раду бавићемо се двема гранама модерне логике онако како су се оне развијале у Србији, почевши од краја Другог светског рата па све до данас. Реч је о теорији израчунљивости и теорији доказа. Прва од њих, теорија израчунљивости, стицајем несретних околности је у Србији остала без школе. Друга, теорија доказа, у Београду је пронашла упориште које данас представља једно од неколико места у свету у којем се гаји дух Генценових идеја, а то је нарочито случај у категоријалној теорији доказа о којој ће овде искључиво бити речи.

ИЗ СТАРИЈЕ СРПСКЕ ЛОГИКЕ

У овом раду указаћемо на неке од станица развоја логике у Србији, од оснивања Лицеја 1836. па све до краја XIX века. Циљ нам је да потцртамо улогу коју је Љубомир Недић, филозоф и књижевни критичар, одиграо у овом погледу. Иако се српска логика овог периода не може похвалити оригиналношћу, Недић је одиграо значајну улогу у излагању савремених резултата енглеске симболичке логике, који ће крајем века, првенствено кроз Фрегеове радове, довести до стварања модерне логике.