КУЛТУРНА АНИМАЦИЈА И ИНСТИТУЦИЈЕ КУЛТУРЕ

/in /by

Културна традиција Београда, грађена кроз неколико миленијума успона и падова, представља један од најзначајнијих градских ресурса. Међутим, култура није добила заслужено место у развојним плановима Србије, па самим тим ни Београда. То стање се мора што пре поправити кроз низ синхронизованих и смислених акција, међу којима је и оживљавање идеје о културној анимацији, не само као истраживачке теме већ као реалне активности свих релевантних институција и установа културе. Почетне активности морају да обухвате утврђивање реалног стања културе у Београду кроз попис културних установа свих нивоа и усмерења, а такође и кроз шире истраживање културних потреба и навика становника Београда. На основу тих базних показатеља треба дефинисати низ акција за артикулисање и усмеравање интересовања становништва на праву културу, али ослобођену елитистичких обележја. Приближавање културе ширим слојевима становништва, кроз едукативне и инспиративне програме намењене млађој популацији, и организовање одређених програма у руралним и приградским подручјима треба да буду кључни елементи новопокренутих анимативних програма. Поред тога, већ афирмисане установе културе треба да се прикључе или да подрже активности културне анимације које би биле координиране на нивоу градске управе.

JAZZ AGE IMAGE

/in /by

У овом раду обрађене су у краћим цртама врсте визуелне презентације од рекламних плаката и огласа у новинама, преко светлећих реклама, фотографије, омота плоча и филма. Теме визуелних презентација били су извођачи, њихови инструменти, популарни оркестри, џез клубови, приказани у амбијенту у коме се џез изводио. Ако се посматра највећи утицај и допринос експанзији џеза може се закључити да је фотографија током века постојања џеза најважнија визуелна презентација.

КУЛТУРНА ПОЛИТИКА VS ГЛОБАЛИЗАЦИЈА – РАЗНОЛИКОСТ ПРОТИВ УНИФОРМНОСТИ

/in /by

Текст Културна политика vs глобализација – Разноликост против униформности на општем плану истражује савремене токове глобализације и њене импликације на културе света. Фокусира се на деловање у области културне политике, усмерено против негативних последица глобализације, које униформишу културне вредности и обрасце. У првом делу се бави феноменом културне глобализације, проучавајући релевантна теоријска становишта о глобализацији и њој интегралним и сродним процесима и појавама. У светлу теоријских поставки, у другом делу текста анализира се деловање у области културне политике Европске уније и међународних организација, кроз проучавање њихових нормативних и вредносно-идејних инструмената, који су усмерени ка очувању културне разноврсности. Затим следи проучавање примене поменутих инструмената на локалном нивоу, на основу упоредне анализе циљева, приоритета и инструмената културних политика четири државе – Данске, Шпаније, Канаде и Србије. Најзад, истражује се природа односа снага сила које теже да униформишу и оних које доприносе разноликости култура.