ЗЛОУПОТРЕБА ЖЕНА У ТЕЛЕВИЗИЈСКОМ И СПОЉНОМ ОГЛАШАВАЊУ

/in /by

Овај рад обрађује актуелну и значајну тему тржишног комуницирања, и то онај аспект који се тиче огласа и оглашавања, посебно злоупотребе жена у том процесу. Жена је у огласима представљена на различите начине (стереотипно: супруга – мајка, домаћица или декоративно, као украсни предмет), често се акценат ставља само на поједине делове њеног тела, што можемо видети на сваком кораку, почевши од билборда до огласа у дневној и периодичној штампи, као и на телевизији. Тако се женско тело употребљава у најразличитије сврхе, а најешће без разлога, без икакве везе са производом: у огласима за пиво, аутомобилске гуме, аутомобиле. Кад оглашивачи немају бољи начин, али ни маште ни морала, своје производе најчешће продају уз слику лепог женског тела, иако ти исти производи нису намењени нежнијем полу.

ПРЕЋУТКИВАЊЕ, ОПСТРУКЦИЈА, МАРГИНАЛИЗАЦИЈА

/in /by

Од почетка 20. века демографска је чињеница да је број жена у односу на број мушкараца у константном порасту, а резултат тог процеса је да жене већ дуже чине више од половине становништва. Истина је и да су оне у минулим временима оствариле значајан помак (квантитативан и квалитатаиван) у области права, а у 20. веку и равноправан положај са мушкарцима. Ипак, идеја и њена реализација, формално и стварно право, и данас су у раскораку. Тако је жена и у 21. веку, без обзира на декларисана права, јасан потенцијал, образовање и способност делања, често маргинализована, док се њено право на рад опструира, како на политичком, економском или културном плану тако и при сваколиком другом експертском деловању. У најбољем случају, наше друштво у транзицији, оптерећено стереотипима, традиционализмом и патријархалним односима, њена постигнућа прећуткује. Статистички подаци јасно показују да жена још увек нема тамо где се стварно одлучује, а за исти посао су мање плаћене него мушкарци, али тј. их зато има много више него мушкараца у невладиним организацијама, које најчешће подразумевају више волонтерског, неплаћеног и мање утицајног рада. За 106 година свог постојања, Универзитет у Београду је имао само једну ректорку, а по подацима Савезног завода за статистику из 2006. године, од укупног броја наставника Београдског универзитета само 30 одсто су жене. Нешто боља ситуација је у установама културе: жене су обично директорке библиотека, школа, вртића, музеја или центара за социјални рад. Али, на пример, од 19 позоришта у Београду, само њих шест је поверило жени лидерску позицију.

КУЛТУРА У ЕКОНОМСКОМ КЉУЧУ: КУЛТУРНЕ ОСНОВЕ НОВОГ МЕЂУНАРОДНОГ ЕВРОПСКОГ ПОРЕТКА

/in , /by

ПРОБЛЕМИ СУВРЕМЕНИХ АФРИЧКИХ КУЛТУРА У СВИЈЕТЛУ ФЕСТАК-а

/in , /by

ПОРТАЛИ У АКАДЕМСКИМ БИБЛИОТЕКАМА – ОД ЧАРОБНОГ ШТАПИЋА КА ИНТЕРНЕТ АНТИКВИТЕТУ

/in /by

Рад разматра терминолошка питања везана за појаву мрежних и библиотечких портала и представља различите врсте њихове класификације. Опредељење библиотека за активно учешће у креирању поузданих информационих извора у доба е-науке описано је као пресудни фактор због кога се формирање портала наметнуло као један од кључних сегмената делатности академских библиотека. Самој реализацији мора претходити детаљна анализа потреба, али се евалуација и дорада морају наставити током читавог времена функционисања. Приказан је избор активних портала, који пружа слику тренутне ситуације на овом плану и дата процена њиховог развоја у блиској будућности.

МОДА И МУЛТИКУЛТУРАЛИЗАМ

/in /by

СПЕКТАКУЛАРНА ТЕЛА У СТВАРАЛАШТВУ ЕДВАРДА БОНДА: ОДНОС ЗАПАДНОЕВРОПСКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ ПРЕМА ТЕЛУ

/in /by

Рад о спектакуларним телима у стваралаштву драмског писца Едварда Бонда (Edward Bond) бавиће се његовим комадима о рату зато што је рат највећи и најчешћи од спектакала на историјској позорници западноевропске цивилизације и зато што је рат показатељ стварног (а не само прокламованог) односа западне цивилизације према људском телу, тј. према човеку. Обични људи, јунаци Бондових драма, су безимени, такорећи неприметни људи чије судбине нису предмет великих друштвених спектакала (попут краљевских венчања, поп концерата, фудбалских мечева или председничких избора); тек као жртве ратова, природних непогода, нуклеарних катастрофа или боравка у логорима смрти, судбина њихових тела понекад постаје предмет анализе, предмет колективне и личне моралне пажње или (оно што се најчешће дешава) предмет краткотрајних сензација у медијима. Будући да обични свет (деца, мајке, стари људи, незапослени, војници и радничка класа) никад нису они чији се глас у јавном и доминантном дискурсу може чути (већ се на њих гледа пре као на “црвене црне и неуке” – Red Black and Ignorant), од посебног је значаја да у делу Едварда Бонда они заузимају најважније место. Драма “Црвени црни и неуки” (Red Black and Ignorant), кратки агит-проп први комад у трилогији Бондових “Ратних комада” из осамдесетих, биће коришћен у овом раду, поред осталих Бондових драма, као текст од посебног значаја. 

ISTINA – ŽRTVA PR-A U KRIZNIM SITUACIJAMA

/in /by

Ovaj rad razmatra protivrječivu funkciju PR-a koja posebno dolazi do izražaja u kriznim situacijama. S jedne strane, od PR menadžera se očekuje da bude lojalan prema kompaniji u kojoj radi, a s druge da misli o javnom interesu. Da li je moguće u takvim uslovima od pi ar-ovaca očekivati istinu i etičnost? Krizne situacije pokazuju da je to gotovo neizvodljivo. Najbolji dokaz tome je tragedija u Japanu koja potvrđuje floskulu da istina postaje žrtva PR-a u kriznim situacijama.

СЕНЗАЦИОНАЛИЗАМ – ТРЕНД И ПРОБЛЕМ ЦРНОГОРСКИХ МЕДИЈА

/in , /by

Један од главних задатака црногорских медија је преживљавање на тржишту. Стога не треба да нас чуди што су медији усмјерени искључиво на профит и не размишљају о етичком кодексу, као ни о посљедицама које могу изазвати. У жељи да привуку публику, медији су заборавили на поштовање општепризнатих вриједности у друштву и добар укус у изражавању. Овакав концепт карактеристичан је за многе медије широм свијета. Медији више немају информативну и едукативну функцију, већ нас забављају, шокирају, а кроз црну хронику развијају у нама „негативну“ радозналост. Извјештавање о самоубиствима, убиствима, криминалу, саобраћајним несрећама тјера људе да купе новине или (не)мијењају канал. Трка за профитом довела је и до кршења професионалних стандарда извјештавања попут истинитости, уравнотежености и објективности. Важно је бити први по сваку цијену, док се о наношењу штете појединцима много не размишља. Висок тираж и рејтинг више нису одраз квалитета медија.

НАРАТИВНЕ МАТРИЦЕ И ДИСКУРЗИВНЕ ПРАКСЕ ФИЛМА МОНТЕВИДЕО, БОГ ТЕ ВИДЕО

/in /by

Циљ овог рада је да утврди и објасни основне наративне матрице и дискурзивне праксе филма “Монтевидео, Бог те видео!” који је премијерно приказан 20. децембра 2010. године. Теоријски оквир је заснован на критичким медијским студијама и студијама филма. У раду су коришћене методе наративне и дискурзивне анализе. Рад треба да покаже колико избор наративних елемената утиче на успех филма.