ЛИТЕРАРНИ ЖУРНАЛИЗАМ

Иако је у питању термин који се користи мање од две деценије, Литерарни журнализам ( ЛЖ ), чијим се утемељивачем сматра писац-новинар Данијел Дефо (1660–1731), као жанр постоји готово три столећа. У питању је врста креације у новинарству у коме су комбинована факта прикупљена дуготрајним, дубинским истраживањем са начином нарације карактеристичним за литературу. Реч је о браку из рачуна или из љубави између литературе и новинарства. Изучава се на предмету Креативно писање у медијима који се предаје на факултетима за новинарство. ЛЖ има додирних тачака са креативном нонфикцијом, изучаваном првенствено у оквиру курикулума филолошких факултета. Границе међу њима тешко је одредити, као што је ЛЖ тешко дефинисати јер је он у сталној еволуцији, а разлике међу ауторима, писцима новинарима и новинарима писцима, који практикују специфичан, оригиналан, креативни рукопис у штампаним медијима, тај покушај додатно отежавају.

HERMENEUTIKA POTROŠAČKOG DRUŠTVA

Autor u radu analizira aspekte globalizacije, kulture, potrošnje, medija i identiteta modernog potrošačkog društva. Vrijednosti društva, koja nam se nameću iz njegovog potrošačkog i tržišnog određenja, definiraju društvo kao dominantno potrošačku kulturu. Potrošnja se definira kao glavno mjesto realizacije i stvaranja identiteta modernog čovjeka današnjice. Temeljni problem koji se javlja je nerazumijevanje globalnih aspekata društva u kojem živimo. Gadamerovo shvaćanje hermeneutike kao praktične filozofije i Heideggerovo određenje fenomenologije iz njegovih ranijih radova, mogu nam pomoći kako bi mi razumjeli temeljne odrednice modernog društva.

NOVA MEDIJSKA STVARNOST – KORAK DALJE IZVAN ETIKE I POVRATAK BIJEGU OD SLOBODE

Hvalospevi masovnim medijima i medijskoj slobodi više nisu aktualni i nisu potrebni; sada se javna poslušnost i šutnja podrazumevaju. Ratovi i osvajanja više se ne objašnjavaju, već postaju – interaktivni doživljaji. Nekada su masovni mediji bili poslovni partneri oglašivača, danas postaju puke sluge. Gospodari korporativnih i globalističkih istina nastoje postići planetarni konsenzus o činjenicama koje ne treba proveravati. Mediji ne govore kritički o dogmama, oni postaju nova dogma za javnost i odnose među ljudima. Nekad se manipuliralo željama i potrebama, danas sve više stavovima i vrednostima. Gde i kada prestaje humanistički odnos prema drugim ljudima, a gde i kada počinje nova stvarnost koja menja čovekov karakter i ličnost? Digitalizacija budućnosti preti da ograniči i izbriše neke aspekte ljudskog uma i delovanja. “Veliki Brat“ nije oko nas i ne promatra nas više kao pre jer mu to ne treba – „Veliki Brat“ smo postali mi sami.

ЧИТАЊЕ

НАСИЉЕ У CYBERPUNK ФИЛМУ

ЕСТЕТИКА, КОМУНИКАЦИЈА И ТЕОРИЈЕ РЕЦЕПЦИЈЕ

Текст се бави анализом теорија рецепције, односно естетиком комуникације у студијама уметности и медија. Направљена је разлика између реалистичких, антиреалистичких и продуктивистичких теорија рецепције, односно разлика између есенцијалистичко-онтолошких и релативистичко-конструкционистичких теорија. Анализирани су теоретски системи који третирају уметничка дела као средство комуникације као што су когнитивна естетика (Ернст Гомбрич), херменеутика (Ханс Роберт Јаус), аналитичка естетика (Нелсон Гудман), теорија отвореног уметничког дела (Умберто Еко), феноменологија (Морис Мерло Понти), структурализам и постструктурализам (Ролан Барт), као и савремене, интердисциплинарне теорије гледања и визуелне културе (Џонатан Крери, Норман Брајсон, Мартин Џеј). 

МЕДИЈИ И ИНТЕРДИСЦИПЛИНАРНОСТ: CAGE & ALTHUSSER

Рад покушава да маркира место у коме долази до трансформације појма естетског у западној интелектуалној историји, односно место када се појам естетског више не примењује у контексту уметности и традиционалне естетике, већ у контексту анализе мас-медијског друштва и културе у најширем смислу речи. Анализиран је однос између музике Џона Кејџа и филозофије Луја Алтисера, који су унели заокрет од онтолошких ка конструкционистичким карактеризацијама уметности, културе и друштва.