Архива

Век у коме живимо доба је када смо презасићени информацијама. Током једне године, у САД се, на пример, објави око 200 000 књига, радио-станице емитују приближно 70 милиона сати програма, док телевизије производе око 58 милиона сати телевизијског програма. „Од дана вашег рођења произведено је више информација него током читаве забележене историје пре њега, а половина укупног броја научника у нашој историји живи данас и производи информације.“ Ако бисте се одлучили да прочитате све оно што је објављено током једне године, морали бисте да прочитате по једну књигу на свака три минута, односно око пет стотина књига дневно. Ово се наравно односи само на новију светску продукцију, а не и на класике. Поставља се питање колико се од нових, управо објављених, књига заиста прочита, колико се и како о књизи и култури у целини пише, колико су новинари сами образовани, и колико су у стању да нам ову застрашујућу количину информација селектују, појасне и структуришу, у доба свеопште кризе, која је захватила и Србију, пустошећи је и на материјалном, али и на свим осталим пољима, па и културном и медијском. Пре годину дана објављени су код нас резултати до којих су дошли студенти мастер студија Факултета политичких наука у Београду, а који су проучавали третман књиге у српским медијима. Резултати су били далеко од охрабрујућих – осим Радио Београда 2 и специјализованих додатака посвећених књизи, који се објављују као додаци дневним листовима, увек викендом, о књизи се у српским штампаним медијима не пише довољно, а извештава се без неопходне студиозности и дубљег понирања. Овај рад фокусирао се на праћење и анализу културних рубрика у три српска дневна листа, „Политици“, „Вечерњим новостима“ и „Данасу“, током периода од 26.09. до 2.10 2012. и има за циљ да покаже шта данас садрже културне рубрике у ова три штампана медија, међусобну компарацију њиховог садржаја и квалитета, баш као и које су основне теме о којима се пише, који су новинарски жанрови најчешће заступљени.

Википедија је савремени феномен који, као енциклопедија и социјална мрежа ангажована на развоју информационе технологије, изазива бројне полемике и контроверзе. Као међународна заједница посвећена идеји ширења знања посредством нових медија, Википедија има епистемолошке, политичке, друштвене и економске последице, које су важне за начин на који функционишу савремено високо образовање и истраживање. С обзиром на слабу проученост овог питања на нашим просторима, рад у првом делу даје одређење Википедије кроз димензије енциклопедије, технологије и друштвене мреже, с акцентом на однос према структури и статусу знања, институцијама високог образовања и процесима продукције и дистрибуције знања. Други део рада се бави критиком Википедије кроз последице које она има по статус и структуру знања, карактер истраживања и рефлексију друштвених, економских, политичких и културолошких околности, у којима Википедија настаје и које даље посредује на глобалном нивоу. Трећи део рада састоји се од презентовања резултата експлоративног квалитативног истраживања о употреби Википедије у научном раду у Србији.