ПОП ФАЗА ПЕДРА АЛМОДОВАРА

/in /by

КЛАСИЧНИ ХОЛИВУДСКИ ФИЛМ И ЊЕГОВЕ МОДИФИКАЦИЈЕ ПОСЛЕ 1960. ГОДИНЕ

/in /by

Широко је распрострањено гледиште да је класични холивудски филм, као сплет наративних и стилистичких одлика, био формиран већ око 1917. године и да је релативно непромењен остао до 60-их година прошлог века. Шта се десило после тога? Постоје опречна мишљења међу теоретичарима и историчарима филма по овом питању. Овај рад ће изложити основне карактеристике класичног холивудског филма и на неколико примера објаснити како он функционише. Видећемо шта је било пресудно за популарност ове форме не само у САД већ и широм света. Такође, осврнућемо се на развој холивудског наративног филма у неколико последњих деценија и приказати различите теоријске приступе променама које су настале у овом периоду и покушати да дамо наше виђење њихових одлика.

ДИГИТАЛНА СРЕДСТВА И СВРХА ОБРАЗОВАЊА

/in , /by

У заузимању вредносног става према савременим дигиталним медијским технологијама могу се препознати две генералне оријентације – „технооптимистичка“ и „технопесимистичка“. Аутор се залаже за средње решење и настоји да повеже аргументацију хуманистичке филозофије образовања и теорије медија. Нови медији утичу на нашу перцепцију стварности и способност да ту перцепцију артикулишемо, и тиме уобличавају саму стварност. Образовни систем обухвата нове медије „образовањем за медије“ и њиховом применом као образовне технологије. Главне тезе саопштења су: (1) да дигиталне медијске технологије нису сврха, већ средство у образовном процесу, (2) да су оне средство које мења карактеристике самог тог процеса и (3) да хуманистички схваћена сврха образовног процеса није укинута упркос тим променама.

ИДЕНТИТЕТ У ВИРТУЕЛНОМ СВЕТУ

/in /by

Лични идентитет је појам који се може одредити преко свести о континуитету искуства у димензији времена. Лични идентитет није супстанцијална, већ формална релација која се садржински артикулише на различите социјално условљене начине (родни, професионални, национални итд. идентитет). Слично томе, колективни идентитет се успоставља као свест о постојању заједничких искустава и традиција. Основне тезе овог саопштења су да се лични и колективни идентитет у виртуелном свету успостављају на структурно истоветан начин као у „реалном“ свету, као и да је идентитет у виртуелном свету мање стабилан него у „реалном“ свету. Питање о томе да ли се идентитет у виртуелном свету може схватити као самосталан, или чини један од аспеката идентитета у „реалном“ свету, оставља се отвореним.

СРПСКА КЊИЖЕВНА БЛОГОСФЕРА

/in /by

У тексту је дат преглед српских књижевних “блогова”, с обзиром на њихове потенцијале у домену преношења информација, формирања комуникационих канала, могућности дигиталног издаваштва и доприноса новим праксама читања и писања. Указује се на разлике између “класичне” форме дневника и “блога” као “мрежног дневника”. Те разлике огледају се у другачијем току рецепције “класичног” и “мрежног” дневника, као и у хипертекстуалном карактеру “блога”. У остваривању потенцијала “блога”, као нове књижевне и комуникацијске форме, запажа се стална амбиваленција – између индивидуалног и приватног, слободног и анархичног, комуникативног и површног. Већина постојећих српских књижевних “блогова” не би задовољила иоле строжије књижевно–естетске захтеве. Још увек су отворена бројна питања која се тичу доприноса књижевних “блогова” књижевном животу, а поједина од тих питања (нпр. о ауторским и издавачким правима) прекорачују домен књижевности и задиру у области права и филозофије. Још увек нерешено питање представља стварни допринос “блогосфере” новим књижевним искуствима и могућностима нелинеарног писања и читања.