Arhiva

Vek u kome živimo doba je kada smo prezasićeni informacijama. Tokom jedne godine, u SAD se, na primer, objavi oko 200 000 knjiga, radio-stanice emituju približno 70 miliona sati programa, dok televizije proizvode oko 58 miliona sati televizijskog programa. „Od dana vašeg rođenja proizvedeno je više informacija nego tokom čitave zabeležene istorije pre njega, a polovina ukupnog broja naučnika u našoj istoriji živi danas i proizvodi informacije.“ Ako biste se odlučili da pročitate sve ono što je objavljeno tokom jedne godine, morali biste da pročitate po jednu knjigu na svaka tri minuta, odnosno oko pet stotina knjiga dnevno. Ovo se naravno odnosi samo na noviju svetsku produkciju, a ne i na klasike. Postavlja se pitanje koliko se od novih, upravo objavljenih, knjiga zaista pročita, koliko se i kako o knjizi i kulturi u celini piše, koliko su novinari sami obrazovani, i koliko su u stanju da nam ovu zastrašujuću količinu informacija selektuju, pojasne i strukturišu, u doba sveopšte krize, koja je zahvatila i Srbiju, pustošeći je i na materijalnom, ali i na svim ostalim poljima, pa i kulturnom i medijskom. Pre godinu dana objavljeni su kod nas rezultati do kojih su došli studenti master studija Fakulteta političkih nauka u Beogradu, a koji su proučavali tretman knjige u srpskim medijima. Rezultati su bili daleko od ohrabrujućih – osim Radio Beograda 2 i specijalizovanih dodataka posvećenih knjizi, koji se objavljuju kao dodaci dnevnim listovima, uvek vikendom, o knjizi se u srpskim štampanim medijima ne piše dovoljno, a izveštava se bez neophodne studioznosti i dubljeg poniranja. Ovaj rad fokusirao se na praćenje i analizu kulturnih rubrika u tri srpska dnevna lista, „Politici“, „Večernjim novostima“ i „Danasu“, tokom perioda od 26.09. do 2.10 2012. i ima za cilj da pokaže šta danas sadrže kulturne rubrike u ova tri štampana medija, međusobnu komparaciju njihovog sadržaja i kvaliteta, baš kao i koje su osnovne teme o kojima se piše, koji su novinarski žanrovi najčešće zastupljeni.

Vikipedija je savremeni fenomen koji, kao enciklopedija i socijalna mreža angažovana na razvoju informacione tehnologije, izaziva brojne polemike i kontroverze. Kao međunarodna zajednica posvećena ideji širenja znanja posredstvom novih medija, Vikipedija ima epistemološke, političke, društvene i ekonomske posledice, koje su važne za način na koji funkcionišu savremeno visoko obrazovanje i istraživanje. S obzirom na slabu proučenost ovog pitanja na našim prostorima, rad u prvom delu daje određenje Vikipedije kroz dimenzije enciklopedije, tehnologije i društvene mreže, s akcentom na odnos prema strukturi i statusu znanja, institucijama visokog obrazovanja i procesima produkcije i distribucije znanja. Drugi deo rada se bavi kritikom Vikipedije kroz posledice koje ona ima po status i strukturu znanja, karakter istraživanja i refleksiju društvenih, ekonomskih, političkih i kulturoloških okolnosti, u kojima Vikipedija nastaje i koje dalje posreduje na globalnom nivou. Treći deo rada sastoji se od prezentovanja rezultata eksplorativnog kvalitativnog istraživanja o upotrebi Vikipedije u naučnom radu u Srbiji.