U radu su predstavljeni najvažniji rezultati istraživanja kulturnog života i kulturne participacije srednjoškolaca u Srbiji. Podaci su pokazali da aktivnosti iz domena javnog kulturnog života ne spadaju u omiljene načine provođenja slobodnog vremena učenika srednjih škola u Srbiji, koje oni najčešće „troše“ kroz aktivnosti koje se odvijaju u tzv. privatnoj sferi (gledanje TV i slušanje muzike, bavljenje sportom i korišćenje računara), za koje je potrebna manja količina materijalnih sredstava. Zbog toga srednjoškolci nisu česti posetioci događaja iz oblasti kulture. Pored grupe srednjoškolaca koja praktično ne učestvuje u javnom kulturnom životu, identifikovali smo i grupu učenika koja odlazi u institucije kulture i posećuje programe iz oblasti kulture, koja čini prosečno oko 8.5 procenata (statistička procena) ove populacije. Među njima između 3.5% i 5.5% učenika participira u javnom kulturnom životu barem jednom mesečno. Generalno posmatrano, većina srednjoškolaca ne učestvuje u javnom kulturnom životu, ali se ne može govoriti o odsustvu iz javnog života u celini. Ipak, detaljnije analize pokazuju da značajan deo srednjoškolske populacije ne učestvuje u javnom kulturnom životu, i da su za veliki deo ove populacije kulturni programi nedostupni ili nezanimljivi, bilo radi nedostatka slobodnog vremena, interesovanja, koncepcije javnog kulturnog života, finansijski ili teritorijalno. Ovakav trend, da većina učenika srednjih škola u Srbiji ne učestvuje u javnom kulturnom životu, može da ima ozbiljne posledice po budućnost ove društvene grupe, ali i celog društva uopšte. Posledice nisu odmah “vidljive”, već se ispoljavaju kroz duži vremenski period, različitim intenzitetima i različitim formama u skoro svim delovima društvene strukture.
