Архива

Претпоставка је да медији, захваљујући својој улози комуникатора културних вредности и идеја, утичу и на дефинисање идеала женске лепоте. Процеси медијске репрезентације кључни су у конструисању културних „норми“ лепоте женског тела, а ка потрошњи оријентисано друштво у достигнућима естетске хирургије препознаје начине демократизације и приближавања овом идеалу. Будући мешавина ових мотива, мејковер ТВ емисије су пример медијског садржаја на основу чије анализе се покушавају открити значења и механизми потврђивања савременог мита о лепоти, идеје коју је предложила Наоми Волф. Ове емисије могу се посматрати и као својеврсни медијски ритуал, који иницира у мит и легитимише његову друштвену улогу. Емисија “Моје ново ја”, емитована на Првој телевизији, предмет је кратке анализе чији кључни моменти откривају стална места у медијској репрезентацији актуелног модела женске лепоте, последице које тај модел производи и друштвених односа моћи, на које одржавање мита о лепоти указује.

У овом тексту се разматрају основни налази истраживања „Професија на раскршћу – новинарство на прагу информационог друштва“, које је реализовао Центар за медије и медијска истраживања Факултета политичких наука у Београду, у периоду од јула 2010. до јуна 2011. године. Циљ пројекта је био да истражи друштвене, економске и технолошке одлике новинарске заједнице у Србији, као и њене капацитете да одговори на изазове са којима се професија суочава у условима глобалних медијских промена и домаћих транзиционих процеса. Резултати истраживања упућују на закључак да је новинарство у Србији у својеврсном вакууму и да заглављено између одложене транзиције и информационог друштва, веома споро мобилише своје ресурсе као одговор на долазеће професионалне изазове.