Arhiva

U radu se predstavlja intertekstualna struktura narativa reklame, koja se uz pojavu Mekintoša smatra kulturnim fenomenom i estetskom odrednicom dvadesetog veka koja i danas upravlja savremenom kulturom. Eplova reklama za Mekintoš „1984”, u režiji Ridlija Skota (Ridley Scott), podstaknuta rigidnim diskursom tržišta personalnih računara tog vremena, referira na Orvelovu klasičnu fikciju pod istim nazivom. Pored verbalne intertekstualnosti, u reklami su zastupljene i vizuelne reference koje će takođe biti obuhvaćene ovim radom. Pripovedačka tehnika ovog jednominutnog video spota aktivira paradigme prostorne koherentnosti i subverzije koje su povezane sa utopijskim i distopijskim konstrukcijama, čime uspešno upravlja prostorom i trenutkom pojave Mekintoša na tržištu. Sistem jedinstvenosti koji se u potpunosti orijentisao na proizvodnju po meri potrošača da bi stekao profit, podrazumeva kreiranje komercijalnog prostora u kome se društveni odnos između individualnog i percipiranog uspostavlja putem upotrebe i potrošnje elektronskih proizvoda i usluga. Ovaj novi vid komfora sebe otkriva kao oblik robnog fetišizma, što bi, kao referenca na Marksa, bio još jedan nivo verbalne intertekstualnosti. Iz kolekcije tehnoloških delova i sirovina, Mekintoš se menja u „fantastičnu formu” gde fizička svojstva izražavaju društveno ponašanje. Na ovaj način, roba izražava nešto drugo osim sume njenih sirovina ili radne snage potrebne za izradu. Ovim inovativnim marketinškim pristupom kroz ideju oslobođenja, informatički diskurs se transformiše. Svet mnogobrojnih i raznovrsnih informacija suprotstavlja se totalitarnim režimima – iskustva potrošača i snaga informacije biće ono što vlada svetom. Predstavljanjem ovako inovativne marketinške strategije sa akcentom na pripovedačke prakse uspostavlja se nova paradigma komodifikacije kroz koncept individualnosti i pobune protiv totalitarnog režima.