RAZVOJNA PSIHOLOGIJA ZRELOG DOBA

/in /by

RAZVOJ UMETNIČKIH INTERESOVANJA

/in /by

KOMUNIKACIJSKE VEŠTINE

/in /by

VEOMA INSTRUKTIVAN ZBORNIK

/in /by

GRAFITI ILI ULIČNA UMETNOST

/in /by

U svakodnevnom govoru koristimo izraze kao što su grafiti i ulična umetnost a da nismo sigurni da li su oni sinonimi ili predstavljaju različite pojmove. Rešavajući tu nedoumicu, biće date pojedine definicije, među kojima će biti ukazano na sličnosti i razlike, gde ćemo pokušati da na kraju damo jednu koja objedinjava sve ono što predstavnja grafite. Osvrtom na vodeće kritičare u ovom polju ukazaćemo i na njihova mišljenja, kao i na različite vrste grafita i načine njihove izrade.

VALJEVO U POTRAZI ZA IDENTITETOM

/in /by

Cilj rada je da se uoči razvoj identiteta grada Valjeva. U istraživanju bi trebalo uočiti istorijski razvoj grada, kao i spoljnje uticaje na njega. To mogu biti i neki veći gradovi koji se nalaze u blizini Valjeva, kao što je Beograd. U pisanju bi trebalo istaći ono što je imanentno i karakteristično za sam grad, i po čemu se on razlikuje od drugih gradova u svom okruženju. Prepoznati bitne istorijske trenutke u njegovom razvoju, institucije i ljude. Na kraju bi trebalo izneti i procenu njegovog razvoja (napredak, nazadak ili staganacija) i koji su to resursi koje poseduje grad i njegovo okruženje.

ARHIVIRANJE SEĆANJA U FILMOVIMA POČETAK I MEMENTO

/in /by

Cilj istraživanja je utvrđivanje uticaja (ličnog) arhiva sećanja na identitet junaka filmova „Memento” („Memento”) i „Početak” („Inception”). Navedeni popularni holivudski filmovi reditelja Kristofera Nolana (Christopher Nolan) nude različite primere paradigme semiotizacije arhiviranog sećanja. Kod glavnog junaka filma „Memento” dominira insistiranje na mnemotehnikama koje konstruišu lični arhiv potisnute traume a koja se vezuje za osvetu, dok kod junaka u filmu „Početak” osećanje krivice je čuvar i generator sećanja. Ovaj rad će pokazati da, u kontekstu „filmova mozgalica” po Tomasu Elseseru (Thomas Elsaesser), disfunkcionalna i iracionalna semiotizacija arhiviranog sećanja kao i odustajanje od oproštaja remeti psihološku i individualnu stabilnost ovih likova i utiče na identitet.

KORUMPIRANA TRAGEDIJA, OTUĐENA UTOPIJA

/in /by

Rad ispituje dijalektiku devijacije, ne samo u smislu njene pozitivne uloge u moralnim konfliktima koji karakterišu svaki društveni razvoj, već i kao nekonformističku pojavu koja pre ili kasnije postaje komodifikovana. Na primeru filma „Goli u sedlu” razmotreni su individualistički i socijalni aspekti kontrakulture, sa fokusom na represivno i desublimatorno praktikovanje slobode, pravde i jednakosti. Rad postavlja pitanje da li je kontrakultura, uprkos prvobitnom slavljenju otpadništva i socijalnih eksperimenata, na kraju završila u kohabitaciji sa sistemom, tako što je postala maska same društvene dominacije. Posmatrajući ideološke kontradikcije „Golih u sedlu”, ispitana je estetska i asocijalna priroda kontrakulturnog identiteta, koja je umesto u alternativnim i solidarističkim kolektivima kulminirala u patološkoj autentičnosti i atomističkom društvu. U drugom delu razmotrena je i mogućnost napuštanja kapitalističkog društva, koja je u filmu nasilno sprečena, dok je u stvarnosti kontrakultura integrisana u sistem, a njeni radikalni elementi odbačeni ili relativizovani. Kao zaključak se nameće zanemarivanje klasnog konflikta od strane postmodernističke, kulturalne levice, koja se neretko koncentrisala na proširenje manjinskih prava na uštrb neoliberalnog obezvređivanja socijalnih prava. Film najavljuje drugačiju vrstu ideološke hegemonije, gde se unutar podređene klase, različite frakcije sukobljavaju, ostavljajući sam centar moći nedirnutim. Time devijacija dobija specifičnu kapitalističku funkciju.

STVARANJE I RUŠENJE VOJNOG IDENTITETA NA PRIMERU ZGRADE DOBROVIĆEVOG GENERALŠTABA

/in /by

Kroz rad se istražuje i analizira kako se stvarao vojni identitet novih država (SFRJ, SRJ, SCG i RS) na primeru reprezentativnih vojnih objekata – Generalštaba (DSZPNO). Sa rastakanjem države i stvaranjem novih državnih zajednica dolazi do gubitka onog identiteta koji je Generalštab kao vojni objekat do tada predstavljao. Do konačnog raskida odnosa sa vojnim identitetom dolazi za vreme bombardovanja 1999. godine kada je u dva navrata, tokom aprila i maja, srušen manji deo objekta pa je samim tim i postao neupotrebljiv za svoju osnovnu ’’vojnu’’ primenu, ali je manji deo ostao u upotrebi i kao takav, mogli bi reći, ostao da predstavlja krnju zajednicu SRJ/SCG. Danas kada Srbija pokušava da izgradi novi vojni identitet zgrada Generalštaba koja predstavlja vezu sa nekadašnjim državama je postala politički neupotrebljiva i zato joj je vlast namenila novu još neodređenu novu sudbinu.

PRIRODA, PEJZAŽ, VRT: MISAONE PRITOKE U DELU NIKOLE DOBROVIĆA

/in /by

Pedesetih godina dvadesetog veka arhitekta i urbanista Nikola Dobrović pisao je o konceptu gradskog pejzaža eksplicitno uspostavivši relacije između kvaliteta prostora s dostignutim društvenim vrednostima. Objašnjavajući polivalentnu prirodu gradskog pejzaža kao: „novu vrstu prostornosti građevnih tijela i njihove plastike, šuplje plastike između njih, arhitekture terena, zelenila i vidika u jednu organsku, smišljenu kompozicionu cijelinu”, Dobrović je bio među prvima koji su u našoj sredini razmatrali ovaj pojam. Ovaj rad ispituje ishodišta teorijskih postavki Dobrovićevog „prostornog stvaralaštva” koja izviru iz njegovog sveobuhvatnog razumevanja celovitosti sveta: od prirode preko vrta do pejzaža, odnosno, prevedeno u urbanu realnost: od gradskog prostora preko gradskog zelenila do gradskog pejzaža. Članak sadrži prikaz izvoda iz neformalnih beležaka Nikole Dobrovića, zapisanih u sveskama koje se nalaze u autorovoj zaostavštini u Arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu, kao i deo vizuelnog materijala, odnosno fotografije i likovne prikaze vrtova Dvorca Versaj (Palais de Versailles).