Publikacije

KULTURA POSLE GRAĐANSKOG RATA I VREDNOSNOG RAZARANJA: KAMBODŽA – DNEVNIK ISTRAŽIVANJA

/in /by

Avgusta i septembra 2012. godine, kao ekspert Uneskoa istraživala sam kulturnu situaciju, kulturnu politiku i kulturne prakse u Kambodži. Cilj je bio da se na osnovu snimka situacije i mapiranja mogućih resursa uspostavi sistem preporuka za unapređenje kulturne politike (razvoj pravnih i organizacionih instrumenata). U istraživanju su korišćeni: metodi intervjua (sa donosiocima odluka u kulturi iz svih sektora Ministarstva kulture, sa donosiocima odluka u drugim resorima od značaja za kulturni život: ministarstva informacija, prosvete, trgovine, turizma, industrije, seoskog razvoja itd); studijske posete (posmatranje i intervju) svih značajnih javnih ustanova; studijske posete civilnom sektoru u kulturi; sistematsko posmatranje najznačajnijih kulturnih manifestacija, predstava, izložbi, debata (od načina promocije do realizacije); komparativna statistička analiza indikatora kulture u Jugoistočnoj Aziji (Tajland, Laos, Vijetnam i Kambodža). Ovaj tekst je istraživački dnevnik koji beleži načine sticanja relevantnih informacija neophodnih za analizu kulturne situacije (posete, razgovore, pročitane publikacije, zapažanja o kulturnim događajima) te prethodi budućim preporukama za kulturnu politiku.

TEATRALIZACIJA ISTORIJE ILI PUT U BUDUĆNOST – DRAMSKO DELO ZORICE JEVREMOVIĆ

/in /by

U radu se govori o dramskom stvaralaštvu Zorice Jevremović, za koje autorka smatra da se uklapa u trend koji bi mogao da se nazove politikom sećanja. Ta je politika suprotstavljena nekoj vrsti politike zaborava koja je, u suštini, deo zvanične kulturne politike. Delo Zorice Jevremović je eksponent kulturne politike koja dolazi „odozdo“, suprotstavlja se etnoidentitetnoj kulturnoj politici države i zagovara potrebu interkulturnog dijaloga. Knjige Zorice Jevremović, “Četiri predratne drame” i “Balada o devojačkom odelu”, autorka ovog rada sagledava kao neophodne za novu rekonceptualizaciju srpske, umetničke, pozorišne, institucionalne scene, ali i i za rekonceptualizaciju samopredstavljanja.

KULTURNA PARTICIPACIJA I KONZUMACIJA

/in /by

Termin kulturna participacija označava više pojmova; od učestvovanja aktivističkih organizacija u kulturnom životu, preko posećivanja lokalnih kulturnih sadržaja od strane određene publike, do svakodnevnih kulturnih praksi stanovnika gradova. U ovom radu biće predstavljene trenutne situacije u ovoj oblasti kulturne politike, kroz uporednu analizu četiri zemlje – Srbije, Hrvatske, Švedske i Holandije. Poznato je da su Srbija i Hrvatska kroz istoriju prolazile kroz relativno slične faze, a danas se, pokušavajaći da budu integrisane u Evropsku uniju, suočavaju sa gotovo istovetnim problemima procesa tranzicije, dok su kulturna konzumacija i participacija relativno zanemarene oblasti ili je njihov razvitak tek u povoju. S druge strane, Švedska i Holandija, obe dugogodišnje članice Evropske unije i veoma razvijene zemlje ne samo u političkom i ekonomskom smislu, već samim tim i u oblasti kulturnih praksi jesu vrhunski primeri uspešne implementacije metoda kulturnih politika u pravcu održavanja ili daljeg poboljšanja konzumacije i participacije. Ove metode trebalo bi da posluže kao primeri, ili bar ideje za osmišljavanje strategija usmerenih u pravcu rešavanja problema niskog nivoa participativnosti i konzumacije kulturnih sadržaja u pomenutim balkanskim zemljama.

KULTURNA POLITIKA VS GLOBALIZACIJA – RAZNOLIKOST PROTIV UNIFORMNOSTI

/in /by

Tekst Kulturna politika vs globalizacija – Raznolikost protiv uniformnosti na opštem planu istražuje savremene tokove globalizacije i njene implikacije na kulture sveta. Fokusira se na delovanje u oblasti kulturne politike, usmereno protiv negativnih posledica globalizacije, koje uniformišu kulturne vrednosti i obrasce. U prvom delu se bavi fenomenom kulturne globalizacije, proučavajući relevantna teorijska stanovišta o globalizaciji i njoj integralnim i srodnim procesima i pojavama. U svetlu teorijskih postavki, u drugom delu teksta analizira se delovanje u oblasti kulturne politike Evropske unije i međunarodnih organizacija, kroz proučavanje njihovih normativnih i vrednosno-idejnih instrumenata, koji su usmereni ka očuvanju kulturne raznovrsnosti. Zatim sledi proučavanje primene pomenutih instrumenata na lokalnom nivou, na osnovu uporedne analize ciljeva, prioriteta i instrumenata kulturnih politika četiri države – Danske, Španije, Kanade i Srbije. Najzad, istražuje se priroda odnosa snaga sila koje teže da uniformišu i onih koje doprinose raznolikosti kultura.

VANINSTITUCIONALNI AKTERI KULTURNE POLITIKE U SRBIJI, CRNOJ GORI I MAKEDONIJI

/in /by

U tekstu su prikazani rezultati istraživanja aktera kulturne politike koji deluju izvan sistema javnih/državnih kulturnih institucija u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji (nevladinih organizacija koje se bave kulturom, nezavisnih kulturnih asocijacija, umetničkih udruženja, neformalnih umetničkih grupa, neprofitnih kulturnih klubova, itd.). Istraživanjem je obuhvaćeno ukupno 112 aktera nezavisne kulturne scene – u Srbiji 71, u Makedoniji 22 i u Crnoj Gori 19. Od obilja informacija dobijenih istraživanjem, u ovom tekstu smo se ograničili na to da u najkraćim crtama predstavimo rezultate istraživanja koji se tiču: a) karakteristika aktera nezavisne kulturne scene; b) uslova u kojima rade; c) saradnje aktera nezavisne kulturne scene sa nekoliko važnih grupa stakeholdera i d) da prikažemo osnovne rezultate merenja kapaciteta organizacija koje pripadaju nezavisnoj kulturnoj sceni u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji. I da, s druge strane, ukažemo na neke od oblasti u kojima bi kreatori kulturne politike u ovim državama mogli da intervenišu, ukoliko žele da unaprede rad nezavisne kulturne scene u svojoj sredini. 

KULTURNA DECENTRALIZACIJA U KONTEKSTU JUGOISTOČNE EVROPE

/in /by

Proces decentralizacije svakako je jedan od najosjetljivijih procesa unutar kulturne politike. Određena pozitivna iskustva koja su nasljeđena iz proteklih razdoblja ne smatraju se važnima niti relevantna za današnje unutrašnje uređenje decentraliziranih jedinica, tako da one bivaju uređene prema sadašnjem političkom interesu i prioritetima. S obzirom na hrvatska iskustva u zadnjih dvadesetak godina, broj regionalnih jedinica te posebno onih općina i gradova je prevelik te nije optimalan za kulturni razvoj. Iako je u zemlji donesen niz dokumenata o decentralizaciji, ona je tzv. „papirnata decentralizacija“ pošto se dokumenti ne provode u praksu i nisu implementirani.

OSNOVNA ZAKONSKA REŠENJA U KULTURI – SRBIJA, NEMAČKA, LITVANIJA I GRČKA

/in /by

Rad se bavi ispitivanjem važećih zakonskih rešenja u kulturi u četiri evropske zemlje (Nemačka, Litvanija, Grčka i Srbija). Kroz postojeću legislativu (njen obim, strukturu i poziciju u vremenu), kao značajan instrument kulturne politike, oslikavaju se politički smer, društvena atmosfera, ekonomska situacija u državi, previranja, prioriteti i ciljevi. Modernizacija i veliki broj izmena u zakonima u kulturi u ovim zemljama, za cilj su imale (u slučaju Srbije – imaju) usklađivanje sa evropskim standardima. Istražujući Ustave datih zemalja, krovne i posebne zakone u kulturi, (ne)regulisane podoblasti, ekonomske i političke specifičnosti i dr., donosi se zaključak o stanju u svakoj od zemalja, a potom vrši komparativna analiza u odnosu na Srbiju. Najznačajniji element kulturne legislative u Srbiji predstavlja Zakon o kulturi, koji je stupio na snagu marta 2010. godine. Poseban deo rada bavi se međunarodnim aktima u kulturi i poređenjem broja i datuma ratifikacije istih u ispitivanim zemljama.