Polazeći od ciljeva kulturnih politika Srbije, Hrvatske, Velike Britanije i Francuske i preporuka Evropske komisije o digitalizaciji o onlajn pristupu kulturnom materijalu, u radu analiziram kako pomenute zemlje svojim merama i aktivnostima u oblasti digitalizacije kulturnog nasleđa doprinose efikasnom i efektivnom korišćenju potencijala nastalog razvojem novih tehnologija u kulturi.
Od osnivanja Muzeuma serbskog, 1844. godine, proteklo je više od vek i po, vreme ispunjeno stalnim promenama koje su uslovljavale diskontinuitet političkog statusa Srbije, što je direktno uticalo i na istorijski razvoj kulturne politike, a shodno tome i na razvoj muzeja, muzejske delatnosti i muzejske mreže. Ovaj rad ima za cilj da prikaže istorijsku vertikalu razvoja muzeja u Srbiji u odnosu na aktuelne modele kulturnih politika.
Mediji su posrednici u kulturnom sistemu. Njihova uloga je da kao psi čuvari budno motre na poteze vlade. Zato je predmet ovog rada odnos medija i kulturne politike u Srbiji. Osnovno istraživačko pitanje je: ako kulturna politika predstavlja odgovor na kulturne potrebe i probleme društva i posebnih društvenih grupa u oblasti kulture i umetnosti, na koji način mediji posreduju u ostvarivanju ove funkcije. Posebno pitanje je čije interese mediji zastupaju. Ako su u privatnom vlasništvu, da li čuvaju interese građana u čije ime vlade vode javne praktične politike ili interese vlasnika kapitala.
Tekst govori o strateškom planiranju kao instrumentu kulturne politike i njegovoj primeni na nivou lokalnih samouprava u Srbiji u periodu od 2000. do 2010. godine. Navedeni su primeri i načini na koji su lokalne samouprave koristile mogućnost donošenja sopstvenih razvojnih planova koja im je data Zakonom o lokalnoj samoupravi. Za ovaj period karakteristično je da ni sama država ne koristi instrument strateškog planiranja, pa utoliko ove inicijative imaju veći značaj. Na osnovu toga može se zaključiti da se definisanju kulturne politike posle 2000. godine u Srbiji krenulo po pricipu bottom-up. Tek na samom kraju prve decenije XXI veka, a deset godina od ulaska Srbije u tranziciju, kada je stupio na snagu Zakon o kulturi, podstiče se korišćenje instrumenta strateškog planiranja na svim nivoima. Kako ono postaje obavezujuće, predložena je metodologija za izradu budućih strateških planova u oblasti kulture.
Uvodni deo teksta predstavlja osvrt na relevantnost kulturnih vrednosti i kulturnih odnosa u kontekstu izmenjenog globalnog okruženja i aktera u međunarodnoj areni. Posebno se ističe značaj kvaliteta sadržaja i narativa u efektivnim kulturnim odnosima. U tekstu se dalje podvlače društveno-politički aspekti koji su uticali na oblikovanje kulturnog razvoja Srbije na početku XXI veka. Pregled osnovnih rezultata istraživanja „Kulturne aktivnosti Srbije u Evropi i svetu 2000 – 2010.“ čini glavni deo teksta i predstavlja doprinos široj analizi međunarodnih kulturnih odnosa Srbije. Istraživačka pitanja vezana su za sadržaj kulturnih aktivnosti Srbije, zatim za ideje, vrednosti i narative, i konačno za principe i prioritete kulturne politike u kontekstu međunarodnih kulturnih odnosa.
Adresa: Rige od Fere 4, Beograd
Fiksni telefon: +381 11 2637 565
Faks: +381 11 2638 941
Elektronska pošta: kultura@zaprokul.org.rs
Sva prava zadržana | Časopis Kultura
