Публикације

ОД КУЛТУРЕ ДИЈАЛОГА КА ДИЈАЛОШКОЈ КУЛТУРИ

Концепт културе дијалога настојим да сагледам с обзиром на три аспекта: најшири политички и историјски контекст; потенцијал који хришћанска теолошка мисао представља у том погледу, а који углавном није видљив у јавном дискурсу хришћанских заједница; актуелну праксу културе дијалога у њеном доминантном оквиру који се поклапа са границама медијског простора. Коначни циљ је да се концепт културе дијалога покуша осмислити у перспективи његове отворености ка, у философском и антрополошком смислу, широј и дубљој замисли дијалошке културе или културе као дијалогa.

MEDIA WAR AND HATRED

МЕДИЈСКА КОНГЛОМЕРАЦИЈА КАО ДЕО ГЛОБАЛНИХ ПРОМЕНА У КОРПОРАТИВНОМ УПРАВЉАЊУ И ОРГАНИЗОВАЊУ

Околност да медији својим комуникацијским потенцијалима ревносно опслужују разнородне глобализацијске процесе није ни нова ни непозната. Мање је међутим уочљиво да медијски систем у све већој мери опонаша глобалне корпоративне обрасце организовања и пословања који подразумевају мултинационално и планетарно распростирање не само медијских утицаја већ и капитала. Људи који раде у медијима, као и они у другим делатностима, суочени су такође са изазовима новог доба.

ДИГИТАЛНИ ПОЛИС – ОАЗА ДЕМОКРАТИЈЕ ИЛИ САЈБЕР УТОПИЈА

Револуционарне промене у комуникационом простору доводе масовне медије на раскршће демократије и пропагандне тираније, при чему капиталистички корпоративизам смањује број успешних произвођача вести, дискретно стварајући невидљиве информативне монополе. На глобалном нивоу масе се идеолошки зачаравају финим спиновањем филтрираних и перфекционистички креираних порука са унапред пројектованим ефектима, што из доминантног дискурса имлицира нестајање објективности, равноправности и друштвене солидарности. Битка за рејтинзима и тиражима избија у први план, новинари се калкулишу као трошак у функционисању медијског менаџмента, док се учешће грађанина као субјекта политичког живота минимализује. Директан, огољен, арогантан притисак државе, власника медија или оглашивача резултира стављањем потрошача у центар интересовања, тако да забава, индивидуализам и нарцизам господаре масмедијским токовима, таблоидизујући јавну сцену. Приватни профит и општи интерес никада нису били у љубави, па само критичким преиспитивањем могућих праваца развоја можемо указати на смер ширења новинарства. Аутори уочавају како се улога публике у добу дигиталних медија коперникански мења, јер након периода традиционалне пасивности и конзумеризма она добија шансу лаганог преузимања активне и стваралачке позиције. Настаје доба мултимедијалних сервиса са великим бројем комуникационих апликација, чиме се омогућава културна и политичка различитост, рађање глобалног дигиталног полиса, умреженог и отвореног за сваког појединца. То је и велика шанса за опстанак демократије, при чему се новинарство и само мења, враћајући се изворној мисији служења обичном човеку.

ГЛОБАЛИСТИЧКИ АСПЕКТИ ЕКСПАНЗИЈЕ НОВИХ МЕДИЈА: ОД НЕМОГ КА ГОВОРНОМ (ПОКРЕТНОМ) СЛИКАРСТВУ

У данашње време се глобализација не може посматрати као издвојени феномен који притом утиче на настанак последица у многим сегментима социјалног развоја. То је општа појава која има и своје позитивне ефекте, али су они невидљиви и најчешће безначајни за обичног човека. Као најбитније средство за своје ширење она користи медије. Екран је у данашње доба постао средство све присутнијих медија, али и прозор кроз који посматрамо и тумачимо уметност данашњице. С обзиром на то да је приступачан готово свим људима, у овом или оном облику, он је најмасовније средство уметничке анализе и размене. Међутим из тог разлога се јавља и опасност, јер његова доступност великом броју појединаца доводи у питање аутентичност, али и вредновање неког уметничког дела. Класичну слику све више замењује филм, који помоћу свог начина гледања на свет и повезивањем различитих искустава својим гледаоцима пружа највећи број културалних информација на једном месту. На такав развој догађаја у великој мери утиче све снажнија веза између филма и других медија. Глобализација, али исто тако и нове медијске технологије, утичу на филмску нарацију путем које се долази до питања формирања и развоја личног идентитета модерног човека. Компјутер, за разлику од телевизије, још увек успева да у одређеној мери остане одан строго уметничком виду изражавања. У томе успева захваљујући видео-радовима, који су један од најновијих видова ликовног изражавања. Ипак, поставља се питање да ли видео-радови могу испунити принципе и идеје у оној мери у којој то чини филм. 

POLITIČKI PR, MEDIJI I SPIN DOKTORING

Odnosi s javnošću predstavljaju sistematsku, dugoročnu aktivnost na formiranju i održavanju pozitivnog stava javnosti o nekoj ličnosti ili organizaciji, odnosno, to je djelatnost upravljanja mnjenjem, koja se fokusira na formiranje i održavanje pozitivnog ili poboljšanje lošeg imidža u javnosti. Ove aktivnosti se smatraju potrebnom u raznim oblastima ljudske djelatnosti. Definišu se kao aspekt komunikacije koji obuhvata promovisanje željenog imidža pojedinca ili grupe čiji je cilj da privuče pažnju javnosti. Izvršioci same ubjeđivačke djelatnosti su stručnjaci za persuaziju i marketing, koji oblikuju propagandne poruke i tehničko osoblje koje omogućava da se propagandna poruka uputi preko nekog od sredstava informisanja do primaoca ali to su i spin doktori. Savjetnici za imidž, politički savjetnici ali i osobe izvještene i osposobljene za upravljanje informacijama i manipulacijama masovnim medijima i friziranje informacija. Poseban značaj u tome imaju agencije za odnose sa javnošću (public relations firm) koji za izvjestan honorar zastupaju interese određenog subjekta. Ove agencije koriste saznanja iz oblasti društvenih nauka, naročito psihologije i sociologije.

МАКЕДОНСКО СПИНОВАЊЕ БОРИСА

Питање утицаја ПР-а на уређивачку политику медија је исто као да поставите питање шта је старије: кокошка или јаје, посебно у региону у условима трансформације, “обичне отимачине”, посредством транзиције, преко текућег “ортачког капитализма”, све до фазе инсталисања неолибералног економског духа и (квази) демократије. Чак и да фаза “ортачког капитализма” још није прошла, дух и логика текућих ПР-а се изражава преко злоупотребе моћи медија за своје спиновање и “медијско силовање” јавности. Ово је слика стања у Републици Македонији у последњем периоду, а посебно с обзиром на актуелне догађаје у којима, с једне стране, имате покушај власти да насилним путем преко својих медијских гласноговорника инсталира Закон о медијима као подобан, европожељан и такорећи императиван, док Удружење новинара Македоније, с друге стране, крајњим и дифузним снагама, покушава да промовише и имплементира идеју о саморегулацији медија. У оваквим условима, кад се преко ПР-а утиче, не само евидентно, него и насилно, у односу на уређивачку политику медија, жртва је сама јавност, а на кратке стазе и они који то практикују, што намеће питање да ли ПР има своју професионалну етику и треба ли се држати ње или ће се у Македонији десити спиновање по узору на “спиновање Бориса”?

PROMJENA FOKUSA U ODNOSIMA S JAVNOŠĆU I MEDIJA

U tradicionalnom načinu u prošlosti se smatralo da oni koji se bave odnosima s javnošću treba da posjeduju novinarsko iskustvo. Kroz to iskustvo usavršili bi vještinu pisanja i naučili kako funkcionišu mediji. U prošlosti, većina zaposlenih u odnosima s javnošću imala je veliko iskustvo u medijima. Odnosi s javnošću sada obuhvataju nogo šire aktivnosti od rada u mas medijima. U odnosima sa javnošću, danas se piše za kontrolisane medije.

UTICAJ POLITIČKOG PR-A NA UREĐIVAČKU POLITIKU CRNOGORSKIH DNEVNIH NOVINA

Službe za odnose sa javnošću državnih institucija, političkih partija i nevladinih organizacija teže da, posredstvom medija, dođu do građana. Portparoli i PR službenici pokušavaju da ideje i ciljeve koje zastupaju predstave javnosti i u tu se svrhu koriste različitim metodama i tehnikama. Iako su službe koje se bave odnosima sa javnošću i odnosima sa medijima u Crnoj Gori rijetke sigurno je da je pojava plasiranja informacija ustaljena praksa i prije nego što su službe i osnovane. U ovom radu ćemo pokušati da saznamo koliko politički PR utiče na uređivačku politiku crnogorskih dnevnih novina i kakve su konsekvence. Polazimo od teze da organizacije koje politički djeluju utiču na medije vršeći indirektno time uticaj i na širu javnost. Koristićemo metod kvantitativne i kvalitativne analize sadržaja medijskih objava i komparativni metod. Za analizu će nam poslužiti dnevne novine koje izlaze u Crnoj Gori i to Pobjeda, Dan, Vijesti i Dnevne novine, dok će period analize biti nakon objave izbornih rezultata za predsjednika Crne Gore od 20. do 26. aprila 2013. godine. Provjerićemo koliko se PR službe koriste kao izvori informacija, a koliko novinari obrađuju ili u cijelosti prenose te informacije, zatim koliko se medijima dostavlja saopštenja, a koliko se ona provjeravaju, kao i to koliko su mediji izvještavali o aktuelnim događajima ili su samostalno došli do određenih informacija.

ОДНОСИ С ЈАВНОШЋУ, МЕДИЈИ И УБЕЂИВАЊЕ

Свакодневно се сусрећемо са великим бројем порука које професионалци који се баве односима с јавношћу креирају у смислу постизања одређених циљева. Да ли ће циљна група примити и схватити поруку на начин на који је то планирано, зависи од много фактора, међу којима су најважнији познавање циљне групе којој се обраћа, обликовање поруке и кредибилитет извора који ту поруку саопштава. У комуникацији са циљним јавностима стручњаци за односе с јавношћу најчешће користе медије масовне комуникације, јер им омогућавају, да за кратко време, пренесу поруку великом броју људи. Чак половина медијских садржаја потиче из извора односа с јавношћу, па је јасно да ови стручњаци имају значајну улогу у формирању јавног мњења.