Публикације

ТИ НИСИ САМО ДУГ

„Дужништво погађа 99%” је један од многих слогана које је креирао покрет Strike Debt (Обришите дугове) – активистички покрет за отпор дужништву који је настао 2012. године у граду Њујорку. У овом чланку, анализираћу покушаје овог покрета да организују задужене и створе услове за штрајк дужника. Користим овај покрет као конкретни пример културе отпора, како бих размотрила могуће облике отпора и његове изазове у доба неолиберализма. Износим аргумент да су дужнички активисти успешно померили фокус јавног дијалога са теме дуга у смислу личног неуспеха ка дугу као одлици структуре, што представља темeљ концепта колективног задуженог субјекта. Такође наглашавам и значај утопијског захтева овог дужничког покрета у свим покушајима одупирања неолиберализму.

ГЛОБАЛНА МОДА – МОДА БЕЗ ГРАНИЦА: ДИВЉАЧКА ЛЕПОТА АЛЕКСАНДРА МЕКВИНА

Данашње демократско друштво се одликује неолиберализмом, глобализацијом и мултикултуралношћу. Да ли је ово друштво заиста слободно и отворено каквим се приказује, или још увек постоји западњачки центризам, а стога и Други, само у прикривеном облику? У оваквом ‘либералном’ друштву и његовој глобализацији, глобализована је и мода. Али да ли ову моду, попут модних линија Александра Мекквина, можемо назвати ‘глобалном’, и ако можемо на који начин се она исказује? Да ли је она ‘мода без граница’ – амалгам равноправно измешане светске моде или је пак нешто друго? Ко одлучује која мода ће бити проглашена глобалном – ући у архив? Историјски гледано, уметност, а тако и примењена уметност, укључујући и моду, увек је говорила из дискурса своје културе, друштва, односно дискурса политике, те је свесно или несвесно увек имала активну улогу у конструкцији и очувању друштвених поредака и њихових вредности. Глобална мода, тако, такође има улогу у очувању свог поретка – неолибералног поретка.

КУЛТУРНА ПОЛИТИКА И ИЗЛОЖБЕНЕ ПОЛИТИКЕ: ОКТОБАРСКИ САЛОН

Рад ће се бавити перформативним учинцима културних политика два различита друштвено-политичка система у конципирању, обликовању, успостављању и одржавању континуитета али и покретању трансформација значајне културне институције/манифестације у нашој средини – Октобарског салона. Покренут прво као изложба најбољих остварења из ликовне уметности, а убрзо и као смотра на којој су приказивани актуелни токови и у примењеној уметности, Октобарски салон је скоро три деценије концепцијски био доследан, скоро непроменљив. Током последње две деценије Октобарски салон пролази кроз измене, од којих су неке биле и радикалне (претварање Октобарског салона из локалне у међународну манифестацију). Обично су се те трансформације сагледавале у светлу мењања парадигми у савременој уметности по вертикали (старо-ново) и (ређе)/или (чешће) по хоризонтали (истовременост разлика), док се утицаји идеолошких матрица на осмишљавање, трајање и промене Октобарског салона, као и микро-политике локалног света уметности нису разматрали, нити проблематизовали.

NEW AGE ДУХОВНОСТ И КУЛТУРНА ЛОГИКА КАСНОГ КАПИТАЛИЗМА

Полазећи од међусобно повезаних појмова: глобализација, постмодернизам и неолиберализам, настојаћемо да, ослањајући се на њихова теоријска преклапања, представимо могућа усмерења аргументације која би разјаснила неке аспектe специфичне и данас глобално присутне Њу Ејџ духовности. Занимаће нас на који начин овај тип духовности кореспондира са доминантном културном логиком касног капитализма (коју разумемо као глокалну, постмодерну, неолибералну, мултикултуралну, мултинационалну, итд.). Полазимо од претпоставке да су места кореспонденције бројна и да је могуће израдити Њу Ејџ генеалогију која би разјаснила њено место унутар постмодерне/неолибералне културне доминанте (али и створила предуслове за анализу транспозиције контракултурног наслеђа у неолибералним наративима), што би отворило простор за бављење улогом духовности као медијатора у овом процесу и као специфичног механизма интерпелације. На том трагу, бавићемо се репродукцијом идеолошких образаца и њиховом улогом у процесу конституисања и обнављања доминантних мотива савремене спиритуалности.

ПОЛИТИЧНОСТ СТУДИЈА КУЛТУРЕ – ПУТЕВИ И СТРАНПУТИЦЕ

Овај рад полази од претпоставке да су Студије културе импрегниране политичношћу. Прате се основне теоријске претпоставке Студија културе чија је првобитна улога била да се пронађу нова интерпретативна средства и методологије да би велике промене у друштву и култури од ’60-тих година прошлог века могле да се тумаче на нов начин. У опреци према елитистичким концепцијама културе оне теже да демократизују схватања културе обичног човека, спроведу вишедимензионалну критику културе капитализма руководећи се левичарским идејама и искуствима. Циљ је био да се мимо званичних институција отворе нови путеви за образовање јавних интелектуалаца. Под снажним утицајем постмодернизма и одговарајућих теорија, оне постају заговорници радикалног културализма, и, парадоксално, талац глобализма и идеологије неолиберализма. Рад прати концепте и идеје на које се студије културе ослањају доводећи до ове трансформације.