Публикације

ЕСТЕТИКА И ЊЕН ЗНАЧАЈ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ (У) УМЕТНОСТИ

Полазећи од намере да се јавности скрене пажња на позицију и значај естетике за
уметничко образовање, у оквиру овог текста биће изведена критичка промишљања значаја
савременог уметничког образовања, а у циљу налажења потенцијалних одговора на питање:
Шта су нове концепције образовања у уметности? Држећи се оквира филозофије уметности,
те имајући у виду неке од водећих (пред)естетичких концепција о уметности, поменуто
питање биће разложено на његове кључне аспекте у намери да се скрене пажња на његову комплексност, те самим тим и на немогућност налажења коначног и универзално применљивог
одговора. С тим у вези, посебна пажња биће посвећена промишљању савремених тенденција
које се тичу образовања (у) уметности, а ради маркирања могућих изазова и потенцијала
који се тичу образовања уметника/уметница, затим реципијента/рецепијенткиња уметничких дела и коначно теоретичара/теоретичарки уметности. Поменуте тенденције биће
анализиране с обзиром на увиде у актуелне културно-уметничке праксе, као и друштвене
феномене којима су исте (ин)директно афициране.

ДИЈАЛЕКТИКА СЕЋАЊА И ЛОГИКА ЗАБОРАВА

По угледу на СССР, многи градови некадашње Југославије у јеку обнове после Другог светског рата добијају дечје железнице. Пионирске железнице имале су вишеструку улогу у тадашњем друштву. Поред тога што је њихова изградња била идеолошки мотивисана, додатни циљ постојања пионирских железница био је да се деци, напаћеној после рата, пружи угодно и срећно детињство. Такође, идеја је била да се код младих од најранијих дана развија окренутост техници, као и љубав према железничком позиву и саобраћају у целини. Иако су биле кратког века, дају сликовит приказ амбициозне културне и образовне политике тога доба, увид у употребу пропагандне машинерије као подршке пројекту, а посебно увид у општу друштвену летаргију која је надвладала чување и коришћење наслеђа. Наиме, дидактичка функција пионирских пруга била је изузетно наглашена, будући да су биле замишљене да развијају етичке врлине, вољу за несебични рад за заједницу, али и радну дисциплину. Додатно, рад се посебно бави разлозима настанка, анализом трајања, те факторима нестанка Пионирске железнице y Кошутњаку у Београду.

ШКОЛЕ ЗА КВАЛИФИКОВАНЕ РАДНИКЕ КАО ЧИНИЛАЦ КУЛТУРНОГ ЖИВОТА

ОБРАЗОВАЊЕ СТАНОВНИШТВА И КУЛТУРНЕ НАВИКЕ КАО ОСНОВА УСПЕШНОГ КУЛТУРНОГ ТУРИЗМА

ПР O MEДИJИMA И MEДИJИ O ПР-У

Oднoси с jaвнoшћу, кao плaнирaнa, двoсмeрнa кoмуникaциja кoмпaниje кojoм сe упрaвљa, упућeни су нa кaнaлe кoмуникaциje мeђу кojимa су мeдиjи вeрoвaтнo нajвaжниjи пут кojим сe стижe дo примaлaцa пoрукa кojимa ПР утичe нa jaвнo мњeњe. Meдиjи, кao прeнoсиoци тих пoрукa, свe вишe су упућeни нa спeциjaлизoвaнe кoмпaниjскe службe зa oднoсe с jaвнoшћу или aгeнциje кoje у имe кoмпaниja упрaвљajу њихoвим кoмуникaциjaмa. Кaкo су мeдиjи пoстaли, нe oд jучe, jeднa oд нajбитниjих циљних групa кoмпaниja, oднoси с мeдиjимa су пoстaли jeднa oд нajвaжниjих aктивнoсти ПР стручњaкa. Ta вeзa приврeдe и мeдиja и упућeнoст jeдних кa другимa у трaнзициjи пoстaje joш jaчa, jeр привaтизaциja мeдиja дoнoси и свe вeћи утицaj oглaшивaчa нa урeђивaчку пoлитику. У трaнзициjи и привaтизaциjи српских мeдиja, у кojимa су гoтoвo свe нajвaжниje нoвинe и TВ стaницe у рукaмa стрaних влaсникa (или им сe нe знajу влaсници), нoвинaри су пoстaли трoшaк, пa сe смaњeњe рaсхoдa пoстижe aнгaжoвaњeм слaбo плaћeних, хoнoрaрнo aнгaжoвaних и eкoнoмски зaвисних нoвинaрa. Taкви нoвинaри и мeдиjи су лaк плeн oглaшивaчa кojи пoсрeдствoм ПР стручњaкa утичу и нa урeђивaњe мeдиja. Нeсхвaтaњe знaчaja ПР-a, oднoснo нoвинaрствa, нeoбрaзoвaнoст или oбрaзoвaњe крoз курсeвe, низaк прoфeсиoнaлни нивo ПР стручњaкa и прeдстaвникa мeдиja, нeaдeквaтнe зaрaдe, нeсигурнoст рaднoг мeстa, нeпoвeрeњe, нeстручнoст и нeпoзнaвaњe прoцeсa рaдa, зajeдничкe су oцeнe и ПР стручњaкa o струци и сaрaдњи сa мeдиjимa и нoвинaрa o свojoj струци и сaрaдњи сa ПР стручњaцимa. To су пoкaзaлa двa истрaживaњa кoja je крajeм 2012. и пoчeткoм 2013. гoдинe спрoвeлo Друштвo Србиje зa oднoсe с jaвнoшћу (ДСOJ) зajeднo сa Удружeњeм нoвинaрa Србиje (УНС), Нeзaвисним удружeњeм нoвинaрa Србиje (НУНС), Нeзaвисним друштвoм нoвинaрa Вojвoдинe (НДНВ), Aсoциjaциjoм мeдиja и Лoкaл прeсoм.

ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ НАСТАВЕ ФРАНЦУСКОГ КАО СТРАНОГ ЈЕЗИКА ЗА СТУДЕНТЕ ЛИКОВНИХ УМЕТНОСТИ

Учење француског језика у оквиру редовног програма на основним студијама ликовних уметности може се уврстити у специјалан вид наставе страног језика, такозвани ФОС (од француског Le Français sur Objectifs Spécifiques), и подразумева учење француског језика са посебним циљевима, најчешће у професионалне сврхе. У овом случају реч је о курсу француског који би студенте припремио за сналажење у ситуацијама типичним за професионални или универзитетски миље. Реализацију оваквог програма карактерише низ припремних етапа типичних за дидактику ФОС-а. То су: анализа потреба, прикупљање података и дидактичка обрада материјала. Имајући у виду непостојање посебних уџбеника намењених искључиво студентима ликовних уметности, улога је наставника да сам анализира потребе, и на основу постављених комуникативних, лексичких, граматичких и интеркултуралних циљева, сам конципира дидактички материјал. Циљ оваквог вида наставе је да се посебним одабиром дидактичког материјала и метода ликовно уметнички садржаји интегришу у учење француског језика.