Публикације

ГЛОБАЛИСТИЧКИ АСПЕКТИ ЕКСПАНЗИЈЕ НОВИХ МЕДИЈА: ОД НЕМОГ КА ГОВОРНОМ (ПОКРЕТНОМ) СЛИКАРСТВУ

/in /by

У данашње време се глобализација не може посматрати као издвојени феномен који притом утиче на настанак последица у многим сегментима социјалног развоја. То је општа појава која има и своје позитивне ефекте, али су они невидљиви и најчешће безначајни за обичног човека. Као најбитније средство за своје ширење она користи медије. Екран је у данашње доба постао средство све присутнијих медија, али и прозор кроз који посматрамо и тумачимо уметност данашњице. С обзиром на то да је приступачан готово свим људима, у овом или оном облику, он је најмасовније средство уметничке анализе и размене. Међутим из тог разлога се јавља и опасност, јер његова доступност великом броју појединаца доводи у питање аутентичност, али и вредновање неког уметничког дела. Класичну слику све више замењује филм, који помоћу свог начина гледања на свет и повезивањем различитих искустава својим гледаоцима пружа највећи број културалних информација на једном месту. На такав развој догађаја у великој мери утиче све снажнија веза између филма и других медија. Глобализација, али исто тако и нове медијске технологије, утичу на филмску нарацију путем које се долази до питања формирања и развоја личног идентитета модерног човека. Компјутер, за разлику од телевизије, још увек успева да у одређеној мери остане одан строго уметничком виду изражавања. У томе успева захваљујући видео-радовима, који су један од најновијих видова ликовног изражавања. Ипак, поставља се питање да ли видео-радови могу испунити принципе и идеје у оној мери у којој то чини филм. 

СТЕФАН НЕМАЊА И БУЂЕЊЕ НАЦИОНАЛНЕ СВЕСТИ У СРБА

/in /by

У периоду стварања прве српске краљевине, улога Стефана Немање као великог жупана, огледала се у балансирању између две велике силе, односно Истока и Запада где је Србија покушавала да развије и задржи национални идентитет. Сачувана хагиографска дела, иако схематизована и писана у сврху величања Немање и његових потомака, ипак изражавају један историјски и културолошки контекст ране Србије, нарочито од тренутка када постаје краљевина. У најранијим сачуваним делима везаним за живот и култ Стефана Немање, најјасније се може сагледати улога очувања српског идентитета и традиције. Основна обележја српске културе, између осталог, била су везана за језик и слику.

СЛИКА И СТРАСТ: ИСПИТИВАЊЕ ФИЛМА

/in /by

Однос слике и страсти представља привилеговану тему хришћанске аскетске литературе и византијске филозофије. У раду се истражују консеквенце овако схваћеног односа слике и страсти на питања филма и филмске слике, и то из перспективе теорије филма, филозофије и хришћанске теологије, а са нагласком на појмовима личности и комуникације.

СЛИКЕ НЕМОГУЋЕГ ДОГАЂАЈА

/in /by

Текст ставља у први план променљиву природу, драматичну актуелност и проширено (биоетичко) значење феномена самоубиства, као глобалног културалног и медијског симптома прве деценије XXI века. Полазећи од радикалних примера суицидног протеста као политичког ритуала смрти (овде је природа тог ритуала схваћена као облик борбе за слободу, поштовање људских права и еманципацију потлачене радничке класе) као и теоријских истраживања (међу којима се издваја студија британског социолога Мајкла Бигса о историји феномена само-спаљивања) текст покушава да отвори нова поља интерпретације на граници феномена слике и феномена самоубиства, у контексту свакодневице савременог живота и медијске културе под режимом глобализације. Преиспитивање односа између иконографије смрти (као последице радикалног аутодеструктивног ритуала) и нове имагинације ‘политичког’, један је од основних циљева реартикулације самоубиства као културалног симптома савремености.

СЕМИОТИЧКА ТЕОРИЈА И ВИЗУЕЛНИ ТЕКСТ

/in /by

Рад се бави истраживањем савремених теоријско-сазнајних оквира семиотике, као и начина примене семиотичких метода на визуелне феномене у најширем смислу схваћених као комплексних и вишедимензионалних знаковних система. Слике није довољно само „гледати“ већ их треба и „читати“, јер су визуелни текстови скупови знакова који су саздани и интерпретирани у складу са правилима одређених друштвених и културалних конвенција. Семиотика нуди специфичну теорију и методологију које се могу применити на текстове који припадају сваком знаковном систему, па и визуелном, фокусирајући се притом на производњу и рецепцију текстуалног значења у друштвеној и културалној комуникацији. 

VIDLJIVOSTI SLIKE

/in /by

Rad se bavi različitostima koje su prouzrokovane promenom pitanja slike u tradicionalnom gledištu unutar umetnosti XX veka i promenama koje su prouzrokovane prvo mehaničkom reprodukcijom, kasnije videom i digitalizacijom slike, kao poslednjim dešavanjem po pitanju slike. Unutar takvog odnosa se javljaju dva gledišta koja se međusobno dopunjuju. Jedno, koje je okrenuto ka pitanju slike kao opisivanju društvene datosti i drugo, okrenuto ka lingvističkoj paradigmi, koja je bila glavni pokretač dešavanja u vizuelnim umetnostima. Ovakvo stanje je prouzrokovalo nove pomake u umetnosti i nova posmatranja koja dovode do razmišljanja unutar same umetnosti. Pojavljuje se težnja da se istrajava u sređivanju empiričkih podataka i sagledavanju strukturne podloge koja upućuje umetnost ka novom, širem prostoru ideja, ka ideji koja traži proširivanje sadržaja i ka novim mogućnostima izražavanja (medijsko proširenje). To dovodi do uspostavljanja vizuelnog i jezičkog aspekta, uspostavljanja relacije između objavljenog objekta i rasvetljavanja unutrašnjeg mentalno/duhovnog procesa, što možemo da pratimo na primeru video radova umetnika Bila Viole.