Публикације

КУЛТУРА СЕЋАЊА И ЈАСЕНОВАЧКИ МУЧЕНИЦИ

/in /by

У чланку су описана и анализирана два случаја праксе у култури сећања
на јасеновачке мученике. Филм Дара из Јасеновца привукао је велику пажњу, пости-
гавши високу гледаност, али је, уједно, произвео и оштре негативне реакције дела
јавности. С друге стране, изложба Јасеновац, логор смрти, земља живих код најши-
ре публике прошла је не особито запажено, мада су реакције оних који су изложбу
видели биле позитивне. И један и други пројекат почивао је на идеји „да се открије
име и лице жртве”, оба су уживала финансијску помоћ официјелних тела, али реак-
ција јавности на њих била је различита. Разлог je свакако и природа медија, будући
да је филм, у односу на камерну изложбу, далеко утицајнији на обликовање свести и
расположења широке публике. Међутим, не може се занемарити, када је реч о рецеп-
цији, ни инсистирање другог пројекта на катарзи и помирењу – при чему је снажно
изражена управо хришћанска, новозаветна идеја покајања и васкрсења. Изразита
нерелигиозна димензија савремене филмске индустрије, међутим, предупређивала
је да се овакав приступ можда примени и на Дару из Јасеновца. Ипак, и такав угао
уметничке рефлексије није без контроверзи, будући да отвара морална, па и дру-
штвена питања учешћа друге стране у превазилажењу наше колективне трауме.

ПОСЛУШНО ТЕЛО ПОСМАТРАНО СА АСПЕКТА ПОСТЈУГОСЛОВЕНСКЕ УМЕТНИЧКЕ ПРАКСЕ У СРПСКОМ ФИЛМУ

/in /by

Под утицајем идеја просветитељства, после Француске револуције, у
многим земљама формира се образована грађанска класа, која све више осећа потре-
бу за књигом и читањем. Услед друштвених и социјалних промена које су захватиле
Европу, мења се и однос према књизи и библиотекама. У Европи су се одигравали
друштвени процеси који су омогућили развој просвете, писмености, а самим тим
долази и до стварања нове читалачке публике, што је условило потребу за осни-
вањем и формирањем разних клубова и друштава чији је циљ био да омогуће својим
члановима читање новина и часописа. Прва оваква друштва јављају се у Францу-
ској, Енглеској и Немачкој током 17. и 18. века, а затим и у осталим европским
земљама. Срби у Војводини своју прву читаоницу отварају 1842. године у Иригу. До
револуције 1848/49. основане су српске читаонице у Сомбору, Кикинди и Новом Саду.
Своју експанзију читаонички покрет доживљава у другој половини 19. века, када је
основан и највећи број читаоница у војвођанским градовима и селима. Рад обухвата
кратак преглед настанка и развоја српских читаоница у селима и мањим местима
Војводине, са освртом на њихову улогу у просветно-културном развоју, као и разви-
јање националног идентитета.

ПОЗОРИШНИ И ФИЛМСКИ ОНЛАЈН ФЕСТИВАЛИ

/in , , /by

На темељу интердисциплинарне теоријске анализе која укршта студије извођења, културе, филма и екранских медија, овај рад испитује трансформацију фестивала у дигиталном окружењу током пандемије вируса корона, разумевајући их као местареалног окупљања (преко концепта лиминалности) и критичке дискусије, тј. као покретача важних и често конфликтних тема у јавном интересу. Након краћих теоријских разматрања сусрета позоришних и филмских фестивала са дигиталним медијима, методом студије случаја анализирамо два онлајн догађаја: Фестивал интернационалног студентског театра „Фист” (2020) и Фестивал краткометражног филма „My Darling Quarantine” (2020). Наведени примери помоћи ће нам да испитамо потенцијалне предности и мане онлајн фестивала, пре свега са становишта њиховог значаја за иницирање јавних критичких дебата. Износећи и разлажући њихове специфичности показујемо да фестивале у дигиталном окружењу не треба мислити као сурогат или продужетак манифестација које се oдигравају уживо, већ као аутентичну културну праксу јединствених могућности формирања заједнице,која отвара нови простор критичког мишљења и претпоставља другачије методе друштвене борбе

БЛЕЈД РАНЕР 1982

/in /by

Научна фантастика као књижевни и филмски жанр јечесто непосредно утицала на технолошке иновације и дизајн корисничог интерфејса. Многе идеје из литературе и филма су већ реализоване, а надаље се разматрају фантастични технолошки изуми који би се реализовали у блиској будућности као и њихов утицај на друштво. Дизајн корисничког интерфејса у контексту интеракције човек-машина је интердисциплинарна област која комбинује уметност, технологију и науку. Једна занимљива антиципација технолошке културе и дизајна интерфејса је филм „Блејд Ранер” из 1982. чија радња је смештена у новембру 2019.године. Овде ћемо размотрити предвиђене и реализоване технологије и интерфејсе приказане у филму са мањим освртом на њихов утицај на друштво.

ВОЛИТЕ ЛИ ФИЛМСКИ ЧАСОПИС?

/in /by

ЗА „ФИЛМСКЕ СВЕСКЕ“, ЗА ФИЛМСКУ ПЕРИОДИКУ – РАЗГОВОР СА ДУШАНОМ СТОЈАНОВИЋЕМ

/in /by

ФИЛМ И ИНФОРМАЦИЈА

/in /by