Публикације

МОРАЛНА ПАНИКА У ДИСКУРСУ О ВИ

/in /by

У овом раду анализира се појава моралне панике у контексту вештачке интелигенције, с обзиром на доминантне струје мишљења и њихове вредносно-идејне разлике, али и грешке у сагледавању развоја вештачке интелигенције. Aнализиран је појавни облик вештачке интелигенције као фактора утицаја при настанку моралне панике. Циљ нам је био анализирање ’ефикасности’
моралне панике као методе борбе против коришћења ВИ (за коју се претпоставља да води ка фаталним последицама) у изазовним околностима у глобалном, дигиталном окружењу, када је предмет панике – коришћење и развој ВИ, такође глобални, дигитални феномен. Уз анализу главних елемената и разлога неефикасности моралне панике као методе борбе за позитивне промене, нудимо
предлоге адаптивног решења, која би моралну панику могла да претвори у конструктивно средство, усмеравајући глобалну популацију ка суштини проблема – недостатку етичког дизајна и дигиталне писмености, те вршењу притиска на релевантне актере из јавног, приватног и цивилног сектора који би морали да понуде сет адекватних смерница за даљи развој ове и сродних технологија.

ОД „ДИГИТАЛНИХ УРОЂЕНИКА” ДО „ДИГИТАЛНИХ КРЕТЕНА” ‒ МЛАДИ И ДИГИТАЛНИ ЈАЗОВИ

/in /by

У раду се анализирају феномени дигиталног јаза првог, другог и трећег
нивоа у контексту генерација дигитализованих од рођења, с фокусом на индивиду-
алним разликама у дигиталној писмености младих, односно дигиталном јазу дру-
гог нивоа. Почетком 21. века, са све већом доступношћу дигиталних технологија и
интернета, долази до постепеног смањивања дигиталног јаза ‒ у погледу физичког
приступа, али и до његовог продубљивања ‒ у погледу дигиталне писмености младих
и добити од коришћења дигиталних технологија у свакодневном животу. Упркос
томе, дискурс о младима као дигиталним урођеницима, присутан је, и након две де-
ценије од његовог појављивања, поготову у неакадемском дискурсу. С друге стране, по-
следњих година, под окриљем моралне панике, подгрејане пандемијом коронавируса,
све је популарнији дискурс о младима као дигиталним кретенима, који, захваљујући
интензивном коришћењу интернета, забављајући се до смрти, постају све плићи,
претећи да угрозе цивилизацијске тековине људског друштва. Данашњи научници и
истраживачи суочени су са сложеним питањима која изискују нијансиран теоријски
приступ, лишен техно-утопистичких и техно-песимистичних предвиђања.