Публикације

МОРАЛНА ПАНИКА У ДИСКУРСУ О ВИ

/in /by

У овом раду анализира се појава моралне панике у контексту вештачке интелигенције, с обзиром на доминантне струје мишљења и њихове вредносно-идејне разлике, али и грешке у сагледавању развоја вештачке интелигенције. Aнализиран је појавни облик вештачке интелигенције као фактора утицаја при настанку моралне панике. Циљ нам је био анализирање ’ефикасности’
моралне панике као методе борбе против коришћења ВИ (за коју се претпоставља да води ка фаталним последицама) у изазовним околностима у глобалном, дигиталном окружењу, када је предмет панике – коришћење и развој ВИ, такође глобални, дигитални феномен. Уз анализу главних елемената и разлога неефикасности моралне панике као методе борбе за позитивне промене, нудимо
предлоге адаптивног решења, која би моралну панику могла да претвори у конструктивно средство, усмеравајући глобалну популацију ка суштини проблема – недостатку етичког дизајна и дигиталне писмености, те вршењу притиска на релевантне актере из јавног, приватног и цивилног сектора који би морали да понуде сет адекватних смерница за даљи развој ове и сродних технологија.

УПРАВЉАЊЕ МОРАЛНОМ ПАНИКОМ – О НЕОЛИБЕРАЛИСТИЧКОЈ УПОТРЕБИ „КУЛТУРНИХ РАТОВА”

/in /by

Оно што се обично сматра ’културним ратовима’, све више одређује
online и offline амбијент, посебно након почетка COVID-19 пандемије, праћене та-
ласима, интернетом појачане, моралне панике. У овом раду, међутим, настојимо
да схватимо интензивирање моралне панике не само као феномен који зависи од
распламсавања online страхова, начина на који digital natives или baby boom гене-
рација користе интернет, или буђења тзв. популизма, већ као динамику која проистиче
из неолибералистичке политике. Уместо схватања да је тренутни запаљив
амбијент производ ’кризе неолибералног консензуса’, овај чланак, на примеру САД,
показује да се културни ратови не тичу само културе, већ неолибералних циљева, у
овом случају, пројекта приватизације школе.

ВИДЕО-ИГРЕ И ДИСКУРСИ СТРАХА: КА МЕДИЈУМСКОЈ ПАНИЦИ

/in /by

Циљ рада је да укаже на дискурсе страха од видео-игара, који су присутни
у средствима информисања и јавним наступима политичара и научника. Циљ је,
такође, да се испита хипотеза о медијумској паници. У питању је нови термин чије
значење у доброј мери произлази из повезаних термина моралне панике и медијске
панике. Задатак рада је да развије аргументацију која би подржала његову употребу
у идентификацији и објашњењу страхова различитих друштвених група у вези с
видео-играма. Медијумска паника подразумева страх који произлази из начина на
који је медиј структуриран и начина на који се успоставља интеракција корисника
с медијем. У том светлу треба посматрати и страхове од видео-игара, па ће поред
медијског садржаја – репрезентација насиља, наратива и ликова – који је најчешће
на мети критика, фокус бити и на другим формалним елементима – механика,
правила и циљеви – као и на њиховом феноменолошком аспекту према којем се ви-
део-игре разликују од других медија – интерактивности и имерзивности. Термином
медијумске панике представљамо предлог аналитичког алата у будућим истражи-
вањима моралних паника у ширем и медијских паника у ужем смислу.

Увод

/in /by