Публикације

НОРМАТИВНИ ОКВИР ЗА БЕЗБЕДНУ УПОТРЕБУ ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ У МЕДИЈИМА

/in /by

Наарастајуће присуство вештачке интелигенције у свим аспектима савремених пракси све чешће иницира дискусије о безбедности и заштити људских права. Различитим нормативима (уредбама, смерницама, стратегијама, законима) прописују се начела одговорне и безбедне употребе вештачке интелигенције. На овом плану, земље Европске уније већ имају конкретне резултате. Србија, иако још увек није члан Европске уније, међу првима је усвојила Стратегију развоја вештачке интелигенције (2020−2025) која je развојни, плански документ и прати регулаторни оквир Уније. Предмет овог рада је компаративна анализа норматива Европске уније, обавезујућих за све чланице и за Републику Србију, са циљем да се унапреде домаћа решења у погледу безбедне употребе вештачке интелигенције у медијима. Израда Закона о вештачкој интелигенцији у Републици Србији којим би се дефинисала правила и одговорности у случају злоупотреба, неопходан је корак за уређену и безбедну употребу вештачке интелигенције. Успостављањем јасних и обавезујућих правила употребе вештачке интелигенције у медијском сектору могуће је решити забринутост медија и медијских радника и безбедити међусобно поверење креатора и корисника медијских садржаја.

ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА КАО АРБИТАР УКУСА

/in /by

Са растом популарности вештачке интелигенције, алгоритама и система препорука на различитим онлајн платформама, корисници су све више изложени кустосираном садржају прилагођеном њиховим забележеним изборима и понашању. У овом тексту истражује се улога вештачке интелигенције као својеврсног арбитра који утиче на избор садржаја из домена културе корисника на интернету. Истовремено, предмет рада је и начин на који алгоритми вештачке интелигенције, дизајнирани да разумеју и предвиде
избори корисника, активно обликују обрасце потрошње садржаја као што су музика, књижевност, филмови… Друштвено-историјском и анализом постојећих истраживања о односу вештачке интелигенције, културне потрошње и дигиталних медија, биће испитани механизми путем којих вештачка интелигенција посредује у приступу корисника садржајима и да ли притом доприноси формирању дигиталних „ехо комора“, одржавању културне хомогености или разноликости. Ослањајући се на интердисциплинарне перспективе студија медија, социологије културе и информационих технологија, овај рад пружа увид у сложену интеракцију између технологије вештачке интелигенције и културне производње, потрошње и формирања идентитета у дигиталном добу са циљем
промишљања друштвених и етичких последица кустосирања културних садржаја вођених вештачком интелигенцијом.

МОРАЛНА ПАНИКА У ДИСКУРСУ О ВИ

/in /by

У овом раду анализира се појава моралне панике у контексту вештачке интелигенције, с обзиром на доминантне струје мишљења и њихове вредносно-идејне разлике, али и грешке у сагледавању развоја вештачке интелигенције. Aнализиран је појавни облик вештачке интелигенције као фактора утицаја при настанку моралне панике. Циљ нам је био анализирање ’ефикасности’
моралне панике као методе борбе против коришћења ВИ (за коју се претпоставља да води ка фаталним последицама) у изазовним околностима у глобалном, дигиталном окружењу, када је предмет панике – коришћење и развој ВИ, такође глобални, дигитални феномен. Уз анализу главних елемената и разлога неефикасности моралне панике као методе борбе за позитивне промене, нудимо
предлоге адаптивног решења, која би моралну панику могла да претвори у конструктивно средство, усмеравајући глобалну популацију ка суштини проблема – недостатку етичког дизајна и дигиталне писмености, те вршењу притиска на релевантне актере из јавног, приватног и цивилног сектора који би морали да понуде сет адекватних смерница за даљи развој ове и сродних технологија.

ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА У МАРКЕТИНГУ

/in /by

У овом раду разматрају се примена и иновације које вештачка интелигенција као технологије доноси у различитим сегментима маркетинга са фокусом на територију Републике Србије. Рад полази од чињенице да вештачка интелигенција значајно трансформише начине комуникације компанија са потрошачима, начин прикупљања и анализе података, као и креирање персонализованих маркетиншких стратегија. Маркетиншки стручњаци, који у раду не примењују вештачку интелигенцију, имају много тежи задатак да донесу исправне одлуке у односу на њихове колеге који то чине. Из тог разлога у раду су истакнуте предности коришћења вештачке интелигенције у анализи пода така о потрошачима и конкуренцији, персонализацији корисничког искуства и
оптимизацији маркетиншких кампања. Квалитативна анализа је спроведена на основу података добијених кроз интервјуе са стручњацима из индустрије оглашавања. Налази овог рада потврђују да вештачка интелигенција као ино вација има велики потенцијал да измени будућност и унапреди индустрију оглашавања.

ТРАНСФОРМАТИВНИ ПРОЦЕСИ У ФИЛМУ ПОД УТИЦАЈЕМ ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ

/in /by

Текст са становишта естетике и филозофије медија разматра вишеструке односе који се успостављају између филма и вештачке интелигенције скраћено ВИ, енг. Artificial Intelligence, AI. С обзиром на чињеницу да је тренутно примена вештачке интелигенције у области филма у раној фази развоја, у чланку се указује на неколико неуралгичних тачака које се тичу ове дијалектичке
релације. Најпре, промишља се експериментална (како техничка, тако и уметничка) страна прожимања филма и нових напредних технологија делујућих у области ВИ, потом се испитује коришћење алатки вештачке интелигенције у контексту кинематографије као индустрије, те, напоредо, разматра се њена употреба у склопу дигиталног уметничког стваралаштва, било аматерског
или професионалног. Напослетку, у тексту се проблематизује концепт ауторства везан за колаборацију филмских стваралаца са вештачком интелигенцијом, као и демократски потенцијал производње филмова уз помоћ одређених ВИ алатки. Читаво преиспитивање креће се у оквирима критике робног карактера уметности у добу високотехнолошки развијеног капитализма.

ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА КАО ИНОВАЦИЈА У РЕДАКЦИЈАМА ЛОКАЛНИХ МЕДИЈА У СРБИЈИ

/in /by

Вештачка интелигенција заснована на машинском учењу, обради природног језика и великим базама података постала је доступна општој популацији, постављајући пред редакције медија многобројна питања – да ли је користити, у којој мери, за које послове, како решити етичке дилеме и друга. Док неки од глобалних медијских лидера већ годинама користе предности „роботског
новинарства”, многи медији тек однедавно интегришу вештачку интелигенцију у свој рад. Да бисмо сагледали прве кораке у имплементацији вештачке интелигенције у рад новинара у Србији ослањамо се на теорију о дифузији иновација. Због њихових специфичности, истраживање је сужено на локалне медије, са чијим новинарима и уредницима су урађени дубински интервјуи. Резултати показују да новинари гравитирају космополитским изворима информацијама, а да је употреба ВИ углавном индивидуална, имитативна и експлоративна.

ИЗАЗОВИ ПРИМЕНЕ ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ У МЕДИЈСКОЈ СФЕРИ

/in /by

У раду се бавимо изазовима снажног продора вештачке интелигенције (ВИ) у сферу медија. Овде се подједнако мисли на традиционалне и нове медије као и на медијску технологију, што само по себи указује на комплексност феномена са којим се суочавамо. У првом делу рада даје се генерални осврт на могуће друштвене последице развоја ВИ да би се након тога прешло на поље медијске примене ВИ. Централни део рада чини дискусија о кључним изазовима медијске примене ВИ у којој се четири основна питања тичу: медијске публике, медијске етике, феномена синтетичких медија и регулисања у сфери медија. У закључном
делу рада указује се на то да ће развој ВИ и њена медијска примена, на крају крајева, зависити од нас самих, односно да још увек није касно да се створе услови у којима ће се ова технологија развијати у корист медија и друштва у целини, али и да је неопходно што пре створити регулаторне услове у којима ће примена и развој ВИ бити усмерена у друштвено одговорном правцу.

ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА (ВИ) У КУЛТУРИ И МЕДИЈИМА – ОД ДИСТОПИЈЕ ДО УТОПИЈЕ И НАЗАД

/in /by

Текст који је пред нама анализира феномен вештачке интелигенције (ВИ) генерално и фокусирано у различитим аспектима културе, уметности и медија. У уводном делу, полази се од ВИ као области рачунарства и науке о подацима (прикупљања и манипулације) која се у актуелном тренутку доживљава као екстремно користан или екстремно опасан алат у бројним областима, укључујући и културу и медије. Кроз примере неколико актуелних истраживања, аутори дају пресек ставова о позитивним и негативним аспектима ВИ, изазовима у новинарској пракси као и етичке дилеме употребе ВИ у медијима.
Потпуно јасан закључак је да ВИ нема сопствену етику, али да етички изазови долазе од начина креирања и коришћења ВИ што закључке враћа на човека, појединца, али и на доносиоце одлука и креаторе који њоме манипулишу у свим сферама друштвеног живота, укључујући културу и медије. Након теоријског увода прегледног карактера, рад сублимира и даје увиде у садржај десет радова темата Вештачка интелигенција у култури и медијима. Реч је о радовима истакнутих теоретичара, истраживача и студената докторских студија који су у интердисциплинарном кључу сагледали позицију ВИ из најширег филозофског угла; као алат који уводи иновације у рад редакција локалних медија; субјекта трансформативних процеса у филмској продукцији; бенефите које
пружа корисницима – публици, начина на који се нормативно регулише; утицаја које има на маркетинг и оглашавање, те генерално утицаја на друштво и све његове субјекте.