Публикације

БОГ, ПРИРОДА И ЈЕЗИК: ОГЛЕД О БАРКЛИЈЕВОЈ ФИЛОЗОФИЈИ НАУКЕ

Овај рад показује у чему се тачно састоји фикционалистички и инструменталистички карактер Барклијеве филозофије науке, о којем се много говори у новијој литератури о Барклију. То је учињено кроз одговоре на две врсте приговора који се обично постављају барклијевској слици науке: да је његов иматеријализам неускладив са природном узрочношћу и да не може да објасни због чега објекти које проучава природна наука имају сложену структуру. Ти одговори леже у Барклијевој тези да између догађаја у природи нема каузалне везе, већ да између њих владају семантичке релације знака и означеног. Систем природе конституише језик којим Бог комуницира са коначним бићима.

О НЕОПХОДНОСТИ СТАНДАРДИЗОВАЊА СРПСКЕ ОНТОЛОШКЕ ТЕРМИНОЛОГИЈЕ

Намјера овога рада је да укаже на проблематичност стања савремене српске онтолошке терминологије, као и на путеве и историјскојезичне, историјскофилософске и методолошке претпоставке трагања за могућим рјешењима и термионолошким побољшањима. У њему се баца свјетлост и на проблем односа језика и философског мишљења.

ČEMU FILOZOFIJA /AKO NIJE FILOZOFIJA/ MEDIJA

Naslov rada sugerira više dimenzija propitivanja značenja filozofije medija. Na prvoj razini tekst se uključuje u liniju propitivanja razloga postojanja filozofije same (Adorno, Habermas, Heidegger…). Druga razina koju inicira pitanje čemu filozofija ako nije filozofija, razina je propitivanja filozofije u odnosu na izvanfilozofijske dimenzije koje utječu na nju kroz cijelu povijest. Na trećoj razini propituje se važnost i nužnost upravo onog načina i pristupa kojega razvijaju vrhunski dometi mislilaca koje, neke manje neke više, smatramo bitnima za filozofiju medija.

ЗАЧАРАНИ ЈЕЗИК

НЕУХВАТЉИВИ ЈЕЗИК