Натраг на претрагу

Резултати претраге

2831
pdf
129 / 2010 - Том Стори и Лоркан Демпси

WORLDCAT – СНАГА ГЛОБАЛНЕ БИБЛИОТЕЧКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ, ЕФИКАСНОСТ И ЗАЈЕДНИЧКО КОРИШЋЕЊЕ ИЗВОРА

Глобално окружење у којем бибилиотеке делују изузетно се променило последњих година. Људи на различите начине откривају предмете својих интересовања, а библиотечки сервиси морају изградити своје процесе рада у складу с тим. Без обзира на улогу коју библиотека има у својој локалној средини, она мора да омогући да извори постану доступни и у глобалном веб окружењу, чиме се осигурава њихов дуготрајни значај. Од самог почетка 1971. године, WorldCat је настојао да одговори потребама светске библиотечке заједнице за променама. Започевши свој рад као централни каталог библиотечких фондова, WorldCat је постао глобални центар за проналажење, испоруку, аутоматизацију, заједничко коришћење извора и управљање информацијама. Сваки пут када се библиотекар, партнер или крајњи корисник повеже на WorldCat мрежу, та активност омогућава и друге начине сарадње, ефикасности и откривања. WorldCat је постао основ за пружање низа услуга које повезују библиотеке, произвођаче, партнере и кориснике у узајамну, глобалну платформу.

2832
pdf
125 / 2009 - Bojana Romić

WIKIPEDIA I PROBLEM ELEKTRONSKE AGORE

Šezdesetih godina prošlog veka, kanadski teoretičar Marshall McLuhan tvrdio je da je “karakteritika svih medija da njihov sadržaj uvek predstavlja drugi medij”. Pola veka kasnije, u okviru medija “weba” dolazi do proliferacije virtuelnih toposa namenjenih produkciji sadržaja od strane većeg broja, uglavnom anomimnih, pro-zumenata. U okviru ove kratke analize, biće korišćen termin Howarda Rheingolda – “elektronske agore”, budući da taj termin precizno opisuje prvobitnu zamisao uloge Web 2.0 platformi; mesto diskusije i odlučivanja, podstaknuto jednakom slobodom prava glasa za svakoga. “Wikipedia” je primer takve platforme, projekat koji je trebalo da pokaže učinak mehanizma kolektivne inteligencije par exellence. Međutim, postavlja se pitanje da li stvaranjem tkiva efemernog teksta lišenog autorstva, diskusione arhive i kredibiliteta možemo smatrati ovaj projekat elektronskom agorom?

2834
pdf
125 / 2009 - Predrag Terzić

VIDLJIVOSTI SLIKE

Rad se bavi različitostima koje su prouzrokovane promenom pitanja slike u tradicionalnom gledištu unutar umetnosti XX veka i promenama koje su prouzrokovane prvo mehaničkom reprodukcijom, kasnije videom i digitalizacijom slike, kao poslednjim dešavanjem po pitanju slike. Unutar takvog odnosa se javljaju dva gledišta koja se međusobno dopunjuju. Jedno, koje je okrenuto ka pitanju slike kao opisivanju društvene datosti i drugo, okrenuto ka lingvističkoj paradigmi, koja je bila glavni pokretač dešavanja u vizuelnim umetnostima. Ovakvo stanje je prouzrokovalo nove pomake u umetnosti i nova posmatranja koja dovode do razmišljanja unutar same umetnosti. Pojavljuje se težnja da se istrajava u sređivanju empiričkih podataka i sagledavanju strukturne podloge koja upućuje umetnost ka novom, širem prostoru ideja, ka ideji koja traži proširivanje sadržaja i ka novim mogućnostima izražavanja (medijsko proširenje). To dovodi do uspostavljanja vizuelnog i jezičkog aspekta, uspostavljanja relacije između objavljenog objekta i rasvetljavanja unutrašnjeg mentalno/duhovnog procesa, što možemo da pratimo na primeru video radova umetnika Bila Viole.

2836
pdf
133 / 2011 - Livia Pavletić

TKO I KAKO ISTRAŽUJE MEDIJE

Znanstvena istraživanja u području masmedija, koliko su rijetka toliko su usmjerena gotovo isključivo na ove segmente (mas)medijskog sudjelovanja u oblikovanju zbilje, koji gotovo ništa neće dovesti u pitanje. Nerijetko to ide do razine svjesnog neistraživanja tema bitnih za filozofiju medija kao takvu. Pitanje znanstvenih (ne)istraživanja u području (mas)medija, usko je povezano s utjecajima koji na medije imaju oglašivači i politika. Većina istraživanja povezana je s narudžbama pojedinih korporacija koje, proizvodeći za tržište, moraju istraživati očekivanja, odnosno pratiti odnose na tržištu, kao i realizaciju. Istraživanja koja bi pratila negativne trendove (primjerice u području farmaceutike), ili koja bi stavila u pitanje proizvodnju agresivnosti zbog utjecaja (mas)medija na iskustvo mladih – indikativno su rijetka. Prostor ovog promišljanja poklanja se propitivanju postojećih, te propitivanju profila i oblika poželjnih istraživanja u području filozofije medija.

2838
pdf
126 (1) / 2010 - Ерика Пријатељ

THE CULTURE OF MODERN SPECTACLE

Савремену медијску културу одређује логика победничког спектакла која се шири на све сфере живота. Постмодерни капитализам, уз помоћ спектакла, претвара свакодневни живот у забаву. Та забава заправо је лажно осећање среће, поп колотечина, која гута алтернативе па је, стога, једно пасивно потрошачко друштво. Данашњи медији поседују јединствену моћ информисања и плаве личност разним подацима. Они омогућују модерном човеку да зна много, а разуме мало. Ова расправа донекле осветљава тренутно врло популарни reality show, тело и спорт, и завршава виђењем модерних медија који идентитет данашњег човека претварају у пачворк.