Објављен нови 172. број часописа Култура

Из штампе је изашао нови 172. број часописа Култура који обрађује тему Култура и национална траума, коју је приредила др Слађана Илић.

Како у уводној речи наводи др Слађана Илић, уредница овог броја: „Културна траума је појам који је у ширу научну употребу ушао са истоименим зборником Џ. Алегзендра и сарадника (2004). Означава културалну рефлексију неког трагичног догађаја или стања из прошлости, а која је постала део колективног идентитета. Теорија културне трауме (theory od cultural trauma) од посебног је значаја за разумевање наше културе. Од пет саставница српског културног идентитета, које наводи Мило Ломпар, чак три су колективне трауме: Косовски бој, сеобе и претрпљени геноцид.“

Поред штампаног издања, 172. број часописа Култура ускоро ћете моћи да погледате  и на сајту casopiskultura.rs или путем мобилне апликације.

Прочитајте садржај 172. броја часописа Култура

Ускоро из штампе излази нови 172. број часописа Култура који обрађује тему Култура и национална траума, коју је приредила др Слађана Илић.

Како у тексту под насловом Траума Јасеновца наводи Слободан Антонић:  ,,Јасеновачки логор карактеришу масовни и садистички злочини, једин­ствени у историји. Стога је Јасеновац не само наша национална траума већ и једна­ко озбиљна траума како за човечанство тако и за хришћанство. Јасеновац, можда још више него Аушвиц, отвара питање природе човека и његових потенцијала за го­сподарење над природом и историјом, а с друге стране актуелизује питање разумевања Божије промисли и историје као дешавања спаса. Траума Јасеновца може бити превлaдана првенствено у култури – као свеукупном пољу поезиса које укључује уметност, философију, религију и науку – а овај оглед је прилог том превладавању.“

Погледајте садржај 172. броја

Ускоро из штампе излази нови 172. број часописа Култура

Ускоро из штампе излази нови 172. број часописа Култура који обрађује тему Култура и национална траума, коју је приредила др Слађана Илић.

Како у тексту под насловом Меморисана колективна траума као чинилац националног идентитета наводи Бојан Јовановић из Балканолошког института САНУ:  ,,Током свог постојања и историјског потврђивања на Балканском полуострву, Срби су били изложени великим страдањима од стране оних који су настојали да освоје овај простор. Ово страдање је посебно изражено у XX веку у којем је над српским народом у Независној Држави Хрватској извршен тотални геноцид. После Другог светског рата у комунистичкој Југославији та велика национална траума је потискивана и минимизирана. Уместо истине о њој створена је идеолошка лаж која се понавља до данас у циљу умањивања броја српских жртава. Осветљавање ове историјске истине је актуелно јер је након пола века дошло до обнављања усташке идеологије, нових злочина и погрома над српским народом у циљу стварања етнички чисте Хрватске. Жртве су проглашене агресорима, а њихово масовно убијање и протеривање се данас слави као највећи државни празник. Сакрализација злочина чија историјска дубина скрива тотални геноцид над српским народом постала је најбитнији чинилац хрватског националног и државног идентитета. Упитност тог монструозног пројекта тражи и адекватан одговор. Аутор у овом раду доказује да такав одговор може бити само потпуно памћење ове трауме као чинилац српског националног идентитета.“

Погледајте садржај 172. броја

Најава нових бројева

У току је припрема за објављивање Културе број 172, чија је тема Култура и национална траума и Културе број 173, чија је тема Култура и дипломатија.

 

 

Потрага за актуелним питањима и одговорима у новој, редизајнираној Култури

У препуној Галерији Завода за проучавање културног развитка свечано је промовисан нови јубиларни двоброј 170-171. часописа за теорију и социологију културе и културну политику Култура. Поздравну реч окупљеној публици, познатим личностима у култури и директорима установа културе, упутио је Марко Крстић, в.д. директора Завода.

Крстић је истакао да је: „осавремењивање изгледа часописа дошло као потреба за што већим бројем читалаца јер Култура је једини часопис за социологију културе и културну политику. Наравно, то не значи да нисмо свесни дуге традиције овог култног часописа коју гледамо с уважавањем и поштовањем. Култура ће и даље остати један од наших најважнијих часописа са највишим научним дометима. Историја уметности је и историја промена, и у то име, Култура и концепцијски мора бити другачија него раније, и видљиво активнија у јавном животу Србије разматрајући неуралгичне и жижне тачке културе и културне политике.“

Промоцију је отворио помоћник министра културе и информисања за савремено стваралаштво господин Радован Јокић, јасно указавши да је „часопис Култура отишла корак даље. Очекујемо да њен простор деловања буде сублимација оних актуелности са којима се Министарство суочава, рачунамо и на помоћ у решавању изазова са којима се савремена култура и свет суочава. Даљи сегмент у коме нам овај значајни часопис може помоћи је свакако контектстуализација и присуство реалних пројекција као одговор на тему како развити и побољшати културу.“

У нови концепт који доноси „Култура“ публику су надахнуто упутили др Слађана Илић, главна уредница часописа Култура и чланови редакције: др Јана Алексић и др Владимир Коларић.

У пријатној атмосфери представљен је тематски триптих овог двоброја: „Култура, субјекат, филозофија“, „Култура и креативност“ и „Култура и наслеђе“, а публика је исказала велико интересовање за новији и модернији изглед  часописа.

Нови формат, Нови дизајн – Нова КУЛТУРА

Нови јубиларни двоброј 170-171. часописа за теорију и социологију културе и културну политику Култура у издању Завода за проучавање културног развитка биће свечано промовисан 2. децембра 2021. године у 13 часова у Галерији Завода. Последњу етапу развоја нашег часописа обележава нови и модерни дизајн који доноси право освежење у простору научних часописа Србије.

У овом двоброју представљамо тематски триптих „Култура, субјекат, филозофија“, „Култура и креативност“ и „Култура и наслеђе“. Иза нових тема овог полувековног часописа стоји обухватан, систематичан и особен напор савремене интерпретације културе и културне политике.

Учествују:

др Слађана Илић, главна уредница часописа Култура

Марко Крстић, одговорни уредник

Редакција: др Јана Алексић, проф. др Саша Радојчић, проф. др Слободан Пенезић, др Владимир Коларић

Потрага за актуелним питањима и одговорима сусреће се са новим полемичким приоритетима у изучавању и истраживању културе, као битним изворима научних информација о савременом свету –  управо зато са поносом најављујемо модерну и редизајнирану Културу.

Представљен 165. број часописа „Култура“: Стрип и идентитет

У Дому омладине је синоћ представљен 165. број часописа за теорију и социологију културе и културну политику „Култура”, посвећен теми „Стрип и идентитет“, у којем су објављени научни и стручни текстови компетентних домаћих и страних аутора из осам земаља и на седам језика.

На промоцији су говорили Зоран Стефановић, уредник теме „Стрип и идентитет“, проф. др Ирина Антанасијевић, ауторка текста „Серјожа и Ниночка у Краљевини Југославији“, проф. др Владислава Гордић Петковић, главна уредница часописа „Култура“, доц. др Владимир Коларић, члан редакције овог часописа и др Вук Вукићевић, директор Завода за проучавање културног развитка и одговорни уредник часописа „Култура“.

Промоција је окупила ауторе и сараднике часописа „Култура“, поклонике стрипа и представнике медија. Како би се изашло у сусрет свима који нису могли да присуствују промоцији, организован је директан пренос, чији се снимак може погледати на фејсбук каналу Завода за проучавање културног развитка. Све текстове из 165. броја „Културе“ могуће је преузети на интернет сајту часописа: https://www.casopiskultura.rs и помоћу мобилне апликације „Часопис Култура“.

Промоција часописа „Култура“ 164. број

У Заводу за проучавање културног развитка данас је представљен нови 164. број часописа за теорију и социологију културе и културну политику „Култура“, у ком су обрађена два темата: “800 ГОДИНА АУТОКЕФАЛНОСТИ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ“ и “СРБИЈА И ФРАНЦУСКА – КУЛТУРА, ОБРАЗОВАЊЕ, ПОЛИТИКА“.

(Фото Завод, на фотографији с лева на десно: др Вук Вукићевић, одговорни уредник часописа „Култура“ и директор Завода за проучавање културног развитка, проф. др Срђан Симић, уредник теме 800 година аутокефалности Српске православне цркве, др Александра Колаковић, коуредница теме Србија и Француска – култура, образовање, политика, проф. др Владислава Гордић Петковић, главна уредница часописа)

Проф. др Срђан Симић у уводној речи приређивача прве теме истиче да се „поводом 800 година аутокефалности СПЦ, узима у обзир незаобилазни културно-историјски, и верско-просветитељски идентитет нашега народа у коме је водећу улогу, у стварању српске државе, имала Српска православна црква.“.

Уредници друге теме др Александра Колаковић и др Алексис Труд указали су да им је при уређивању темата циљ био да кроз радове еминентних стручњака не пруже само нове податке, већ да покрену и дискусију „о дометима француско-српске сарадње, пре свега у сфери културе, у прошлости, као и садашњости.“

Окупљеној публици у Галерији Завода обратили су се: проф. др Срђан Симић, уредник теме 800 година аутокефалности Српске православне цркве, др Александра Колаковић, коуредница теме Србија и Француска – култура, образовање, политика, проф. др Владислава Гордић Петковић, главна уредница часописа и др Вук Вукићевић, одговорни уредник часописа „Култура“ и директор Завода за проучавање културног развитка.

Објављен нови 167. број часописа Култура

Из штампе је изашао нови 167. број часописа Култура који обрађује две теме: Институт легата и културна политика у Србији, коју је приредила др Јадранка Божић и Естетика тела у хришћанству коју су уредили доц. др Владимир Коларић и Благоје Пантелић. Осим поменуте две тематске рубрике у 167. броју су и споредне али редовне рубрике Истраживања, Осврти и Прикази.

Како у уводној речи наводи др Јадранка Божић, уредница теме Институт легата и културна политика у Србији, ,,У основи легатске врсте наслеђивања пре свега је обичај даривања. Даривање подразумева несебичност, дакле одвајање од дела себе, нечег драгог, и колико је то нешто важније – то је несебичније. Сваки чин доброчинства има свој утицај на много ширу област од локалне;  изградња бољег друштва, етичких норми и општег морала народа може бити понукана племенитим чином остављања легата. Културном политиком требало би неговати културу даривања, као и поштовање према дародавцима али и спрам пожртвованости чуварних преносилаца културних добара.“

Доц. др Владимир Коларић и Благоје Пантелић, уредници теме Естетика тела у хришћанству у уводној речи пишу: ,,Како људско биће не чини само тело, али је без телесности незамисливо, сваки естетички приступ људском телу у хришћанству мора подразумевати свест о целини људског бића, иако је једино тело оно што је непосредно чулно опажљиво и тиме естетски спознатљиво и уметнички представљиво. Овај покушај естетске спознаје целине људског бића један је од највећих изазова не само за естетичку теорију и уметничку праксу, него и за саму теологију, повезан са кључним питањем спознатљивости и представљивости невидљивог (путем видљивог).“

Поред штампаног издања, 167. број часописа Култура можете пронаћи и на сајту casopiskultura.rs, или путем мобилне апликације.

Нови 166. број часописа Култура, теме су: Ријалити програми у Србији и Методологија савремених друштвених истраживања

Из штампе је изашао нови 166. број часописа Култура, који обрађује две теме а то су Ријалити програми у Србији, коју је приредио проф. др Горан Гаврић и Методологија савремених друштвених истраживања коју је уредила проф. др Снежана Стојшин. Осим поменуте две тематске рубрике у 166. броју су и споредне али редовне рубрике Истраживања, Осврти и Прикази.

Цео број можете погледати на сајту часописа Култура  путем линка: https://www.casopiskultura.rs/Magazine/ShowPDF?magazineid=176, садржај броја је доступан на интернет страници: https://www.casopiskultura.rs/Magazine/Details?magazineId=176.  Путем мобилне апликације „Часопис Култура“, доступне у Google Play продавници, можете пронаћи жељене бројеве часописа, прегледати их или преузети у PDF формату.

„У Србији је ријалити програм заживео са „Великим братом“, изумом Холанђанина Џона де Мола, и то као својеврсни експеримент којем су претходила истраживања савремених уметника на који начин полиција и службе обезбеђења користе видео камере; из тога је произашло креирање простора у који свако долази да би био виђен, то јест, да би видео друге. У међувремену, многе околности су се мењале, како на глобалном нивоу тако и у Србији, па су после „Великог Брата“ ријалити програми у нашој земљи у приличној мери еволуирали и попримили форме које излазе из оквира ријалитија, усвајајући широк спектар углавном негативних утицаја из различитих сфера друштва“ наводи проф. др Горан Гаврић, уредник теме Ријалити програми у Србији.

„Сваки научник који се, између осталог, бави емпиријским истраживањима друштвених појава зна колико је пута себи поставио питање: како да урадим истраживање, односно, који је најбољи начин да урадим истраживање? Тражење одговора на ово питање научнике увек, или бар тада, подсећа на значај методологије, односно на значај бављења методолошким проблемима и питањима. У тематском поглављу Методологија савремених друштвених истраживања: проблеми и перспективе, аутори текстова су тражили одговоре на питања како сазнати истину, како најадекватније операционализовати сложене појмове, како применити метод случаја у истраживањима различитих друштвених појава (од маргинализованих група, преко фабрика, пољопривреде и сл.), како мерити у друштвеним наукама, бавили су се проблемом узорка у истраживањима друштвених проблема, проблемима визуелних истраживања, а затим су тражили како применити неке поступке у различитим истраживањима“ истиче проф. др Снежана Стојшин, уредница теме Методологија савремених друштвених истраживања.