Archive for category: Artikli

Данас је промовисан нови 173. број часописа Култура са темом „Култура и дипломатија“у препуној Галерији Завода за проучавање културног развитка (Запрокул).

Окупљеној публици обратио се директор Завода господин Марко Крстић истакавши да „овај темат има интенцију да споји два важна министарства и активара питање дипломатије у култури.“

Уредница темата др Александра Колаковић, осврнула се на чињеницу да је „нова нормалност“ изменила животе људи у свим државама света. „Успостављање, развијање, одржавање и унапређење спољних односа државе путем културе, уметности, спорта, науке и образовања у новим околностима добијају и нове задатке. Културна дипломатија као део јавне дипломатије и начин изградње ’меке моћи’ у овом контексту посебно је значајна за културу и државу као што је Србија.“

„Мењају се и шире методе деловања, начини испољавања и усавршавају се начини протока информација за деловање културне дипломатије, међутим, чини се да су циљеви суштински остали исти: допрети својим утицајем до другог, али и у одређеним историјским околностима спречити другог да својим утицајем допре до вас,“ напоменуо је др Слободан Селинић, научни саветник са Института за новију историју Србије, у свом обраћању.

Проф. др Синиша Атлагић са Факултета политичких наука, указао је на важност теме и значај часописа Култура који ову тему покреће, закључивши да важно утицати на младе људе из иностраних земаља и да би такав начин деловања могао бити једна од будућих културних и дипломатских стратегија наше земље.

Објављен је 173. број часописа Култура, у издању Завода за проучавање културног развитка, који за тему има Културу и дипломатију.

Тематску целину Култура и дипломатија је приредила др Александра Колаковић из Института за политичке студије, која у уводној речи истиче како су „од пролећа 2020. године, када је пандемија covid-19 затворила границе и значајно изменила животе људи у свим државама света, култура и дипломатија наставиле да прелазе препреке које је „нова нормалност” наметнула. Изнова се потврдило да су ова два сегмента комуникације међу људима, народима и државама значајна и потребна. Успостављање, развијање, одржавање и унапређење спољних односа државе путем културе, уметности, спорта, науке и образовања у новим околностима добијају и нове задатке. Културна дипломатија као део јавне дипломатије и начин изградње „меке моћи” у овом контексту посебно је значајна за мале државе као што је Србија. Имајући све поменуто у виду, овај број часописа Култура посвећен је културној дипломатији као делу јавне дипломатије, која се наслања на циљеве и приоритете политичких, економских и војно-безбедносних компоненти, при чему подразумева свесно настојање државе да утиче на свој имиџ у свету, билатералне и мултилатералне односе.

У овом броју Културе, поред теоријско-методолошког приступа и нових тема у проучавању културне дипломатије, наглашени су и примери из историје, с намером да пробуде нове идеје код креатора спољнополитичких и културних стратегија. Како су евроинтеграције један од стратешких циљева Републике Србије, као и простор где је потребно потврдити и развијати културну сарадњу, препознали смо потребу да први рад у овом броју Културе унесе један актуелни и нови поглед. Посвећен је истраживању развоја агенде културне дипломатије Европске уније (ЕУ), од „културе у спољним односима” до „инклузивних културних односа” и „новог духа дијалога” као политичког наратива и институционалне логике, што покреће на размишања о основама за креирање савремених приоритета европске спољне културне политике, њених инструмената и програма.“ (др Александра Колаковић, Увод, Култура број 173).

Прочитајте садржај 173. броја

У књижарама можете пронаћи нови 172. број часописа Култура који обрађује тему Култура и национална траума, коју је приредила др Слађана Илић.

Како у тексту под насловом Име и глас жртви – колективна траума и тема геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској (1941−1945) у савременој српској књижевности наводи Славица Гароња Радованац:  „У раду се разматра феномен колективне трауме, изазване геноцидомнад српским народом у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата
(1941−1945), који је у српској књижевности као тема спорадично заступљена, односно, у дијаметралној супротности с размерама овог институционализованог злочина (у лику фашизма и верског фанатизма), сачуваног у колективном доживљају,
памћењу и документима. Прегледом књижевне продукције током социјалистичке Југославије, установљава се да тек с распадом Југославије долази до песничког елаборирања ове теме, најчешће у поемској форми, попут збирке Опела Милана Комненића, а с почетком 21. века и рафинираних, интимистичких опуса, попут збирке Бол Мирослава Максимовића, односно, на архивском предлошку доследно исписаних, тј. оживљених гласова жртава, којима је враћено достојанство постојања (након
масовног и насилног уништавања, најчешће и без гроба), у збирци Страдања Јелене Ковачевић. На примерима три песничке збирке посматрају се различити стилско-уметнички поступци, генеза и различити приступи у обради ове естетике ужаса са
закључком да тек XXI век даје у потпуности сазрела, високоестетизована остварења, као трајан допринос српској књижевности, али и предложак за нека будућа дела, која ће бити инспирисана овом темом.“

Завод за проучавање културног развитка

Вас позива

на представљање часописа Култура број 172

– часопис за теорију и социологију културе и културну политику –

КУЛТУРА И НАЦИОНАЛНА ТРАУМА

четвртак 7. април у 12 часова

Галерија Завода за проучавање културног развитка

Риге од Фере 4, Београд