Нови број часписа „Култура“ – КУЛТУРА И ДЕМОКРАТИЈА / 50 ГОДИНА ЧАСОПИСА „КУЛТУРА“

I КУЛТУРА И ДЕМОКРАТИЈА
уредница др Весна Ђукић

Вук Вукићевић, УВОД
Милена Драгићевић Шешић, КУЛТУРА И ДЕМОКРАТИЈА: КУЛТУРНЕ ПОЛИТИКЕ НА ДЕЛУ
Љиљана Рогач Мијатовић, БАШТИЊЕЊЕ ИДЕЈА И ДЕЛА СТЕВАНА МАЈСТОРОВИЋА
Јелена Петковић, МУЛТИКУЛТУРАЛНОСТ САВРЕМЕНИХ ДРУШТАВА
Вукашин Милићевић, ОД КУЛТУРЕ ДИЈАЛОГА КА ДИЈАЛОШКОЈ КУЛТУРИ
Иван Младеновић, ПОЛИТИЧКА КУЛТУРА И ПРИНЦИПИ ДЕМОКРАТИЈE
Ирина Милутиновић, О КУЛТУРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ НА НЕОЛИБЕРАЛНИМ ТРЖИШТИМА ИЛИ ЗАШТО О УКУСИМА ТРЕБА РАСПРАВЉАТИ
Хасиба Хрустић, КУЛТУРНИ ОБРАЗАЦ И ДОСТИГНУТИ СТЕПЕН ДЕМОКРАТИЈЕ У СРБИЈИ
Ана Стојановић, ИНИЦИЈАТИВЕ ЛОКАЛНОГ ПЛАНИРАЊА У КУЛТУРИ
У СРБИЈИ ЗА ВРЕМЕ ТРАНЗИЦИЈЕ (2000–2018)
Зоран Аврамовић, КУЛТУРА И ДЕМОКРАТИЈА – РАЗБИСТРАВАЊЕ ПОЈМОВА
Јасмина Ахметагић, КУЛТУРА – ТЕУРГИЈА
Драган Ћаловић, ПРОИЗВОДЊА УМЕТНИЧКОГ ПРОСТОРА У УМЕТНОСТИ ЗАЈЕДНИЦЕ
Нина Михаљинац и Милан Ђорђевић, ОД ЧУВАЊА ЈАВНОГ ИНТЕРЕСА ДО РАЗВОЈА ПРЕДУЗЕТНИШТВА
Христина Микић, ЕКОНОМСКЕ СЛОБОДЕ И ПРЕДУЗЕТНИШТВО У КУЛТУРИ
Владимир Кривошејев и Александра Терзић, МУЗЕЈИ И ЕКОНОМСКА ДОБИТ ЗА ОКРУЖЕЊЕ
Зоран Б. Јевтовић и Предраг Ђ. Бајић, КУЛТУРНА ПОЛИТИКА НА НАСЛОВНИМ СТРАНАМА ДНЕВНИХ НОВИНА У СРБИЈИ
Татјана Вулић и Марта Митровић, НА МАРГИНАМА МЕДИЈСКЕ АГЕНДЕ:
(НЕ)ПРИВИЛЕГОВАНА МЕСТА КУЛТУРЕ

II ИСТРАЖИВАЊА
Мира Видаковић, ВЕБ 2.0, ДРУШТВЕНИ МЕДИЈИ И НОВА ПАРАДИГМА МЕДИЈСКОГ ИНФОРМИСАЊА
Татјана Јуревна Анпилогова, ДОПРИНОС СРПСКИХ КОЛОНИСТА ДРУШТВЕНО-КУЛТУРНОМ РАЗВОЈУ ЛУГАНСКОГ РЕГИОНА ТOKOM XVIII И XIX ВЕКА
Срђан Симић, JУДЕО-ХРИШЋАНСКА И АПОКРИФНА ПРЕДАЊА У КУРАНУ
Даница Глођовић, ИНТЕРТЕКСТУАЛНОСТ И ПРИПОВЕДАЧКЕ ТЕХНИКЕ У РЕКЛАМИ ЗА МЕКИНТОШ 1984
Вирџинија Ђековић, КУЛТУРА СЕЛА ДАНАС – У НЕСТАЈАЊУ, ОПСТАЈАЊУ ИЛИ НАСТАЈАЊУ

III ОСВРТИ
Радослав Ђокић, КУЛТУРА – СТОЖЕРНИ ЧАСОПИС ЗА УТЕМЕЉЕЊЕ ТЕОРИЈЕ КУЛТУРЕ
Волфганг Шмале, УЈЕДИЊЕНИ У РАЗНОЛИКОСТИ – О ЕВРОПСКОМ ИДЕНТИТЕТУ

IV ПРИКАЗИ
Јелена Ђорђевић, УКУС СТАРЕ ПЛАНИНЕ НА ДЛАНУ

Tеме и рокови за пријем текстова у часопису Култура у 2019. години

1. Пријем текстова за 162. број је до 15. марта 2019. године; главне теме у овом броју часописа су Свакодневица, коју припрема и уређује проф. др Владислава Гордић Петковић и тема Хип-хоп култура, коју припрема и уређује др Драган Ђорђевић;

2. Пријем текстова за 163. број је до 15. маја 2019. године; главне теме у овом броју часописа су Културе отпора – глобалне субверзивне стратегије, коју припрема и уређује доц. др Ана Дошен и тема Култура и новац, коју припрема и уређује проф. др Владислава Гордић Петковић;

3. Пријем текстова за 164. број је до 30. јуна 2019. године; главне теме у овом броју часописа су 800 година аутокефалности Српске православне цркве, коју припрема и уређује проф. др Срђан Симић и Културни односи Француске и Србије, коју припрема и уређује проф. др Алексис Труд;

4. Пријем текстова за 165. број је до 30. јула 2019. године; главна тема у овом броју часописа јесте Национални и цивилизацијски идентитет у стрипу, коју припрема и уређује Зоран Стефановић.

Часопис Култура

Представљање новог броја часописа за теорију и социологију културе и културну политику Култура број 158, одржано је данас 1. октобра 2018. у Заводу за проучавање културнoг развитка. Теме 158. броја су: „Медијске интерпретације“ и „Шта је то средњи век: из перспективе дијалога Истока и Запада?“.

На данашњој промоцији говорили су:

проф. др Дејана Прњат, уредница теме „Медијске интерпретације“
проф. др Владислава Гордић Петковић, главна уредница часописа Култура
др Вук Вукићевић, одговорни уредник часописа Култура и директор Завода за проучавање културног развитка.

Како је напоменуто у поздравној речи приређивача: „У темату посвећеном медијским интерпретацијама пред читаоцима се налази девет радова, који из различитих углова разматрају ову тему. Док прва три рада имају теоријски приступ теми, остали се могу окарактерисати као студије случаја.“

У оквору теме „Шта је то средњи век: из перспективе дијалога Истока и Запада?“ налазе се три текста који приказују сусрете далеких култура са српском културом.

У рубрици истраживања преиспитују се поред тематских прилога, уметност, књижевност, настава ликовне културе и стручне компетенције наставника, док су у завршном делу броја дати осврти и прикази књига из области социологије.

Представљање часописа Култура број 158

Представљање новог броја часописа за теорију и социологију културе и културну политику Култура број 158, одржано је данас 1. октобра 2018. у Заводу за проучавање културнoг развитка. Теме 158. броја су: „Медијске интерпретације“ и „Шта је то средњи век: из перспективе дијалога Истока и Запада?“.

На данашњој промоцији говорили су:

проф. др Дејана Прњат, уредница теме „Медијске интерпретације“
проф. др Владислава Гордић Петковић, главна уредница часописа Култура
др Вук Вукићевић, одговорни уредник часописа Култура и директор Завода за проучавање културног развитка.

Како је напоменуто у поздравној речи приређивача: „У темату посвећеном медијским интерпретацијама пред читаоцима се налази девет радова, који из различитих углова разматрају ову тему. Док прва три рада имају теоријски приступ теми, остали се могу окарактерисати као студије случаја.“

У оквору теме „Шта је то средњи век: из перспективе дијалога Истока и Запада?“ налазе се три текста који приказују сусрете далеких култура са српском културом.

У рубрици истраживања преиспитују се поред тематских прилога, уметност, књижевност, настава ликовне културе и стручне компетенције наставника, док су у завршном делу броја дати осврти и прикази књига из области социологије.

Повеља Другог програма Радио Београда часопису „Култура“

Поводом педесет и пете годишњице оснивања Други програм Радио Београда доделио је часопису  „Култура“  повељу за успешну срадњу, допринос радио стваралаштву и афирмацију радиjа културе и уметности. У име оснивача часописа „Култура“ повељу је примио Пеђа Пивљанин, секретар редакције.

Часопис КУЛТУРА бр. 137: „(НЕ)КУЛТУРА“

Промоција 137-ог броја часописа за теорију и социологију културе и културну политику КУЛТУРА одржана је у четвртак 28. фебруара у 12 часова у просторијама Завода, Улица Риге од Фере 4, Београд.

На промоцији су говорили:

Марина Лукић Цветић, одговорна уредница и директор Завода
доц. др Драган Ћаловић, приређивач
доц. др Татјана Миливојевић, аутор

Проблемски сучељавајући питања културног развоја, с једне, и духа времена, с друге стране, приређивачи овог темата настојали су да актуелним текстовима о култури остану на линији критичког рефлектовања различитих праксâ, чији је домен културног деловања, како изгледа, на почетку друге деценије двадесет првог века технолошки битно одређен. Називом (Не)Култура истакнуто је уверење да се једино промишљањем самог специфицума савремених развојних стратегија може избећи флуидност односа култура–некултура, те односа Култура–култура. Постављеном концепцијом, као и одабиром текстова, темат (Не)Култура настао је као део напора да се истраје на одржању дијалога о култури у теоријској мисли нашег времена.
(др Дивна Вуксановић и др Драган Ћаловић, из Уводне речи приређивача, (Не)Култура, Култура бр. 137)

Бр. 137/2012. (Не)Култура

137

Дивна Вуксановић и Драган Ћаловић, РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Весна Ђукић, ЖИВЕТИ БЕЗ КУЛТУРЕ: МЕДИЈИ И КУЛТУРНА ПОЛИТИКА У СРБИЈИ
Татјана Миливојевић, КУЛТУРА И СРЕЋА
Драган Ћаловић, НЕ/КУЛТУРА МЕДИЈСКОГ ОКУЛАРОЦЕНТРИЗМА
Биљана Ðоровић, КИБЕРНЕТСКИ ЕУГЕНИЗАМ КУЛТУРА У БЕРМУДСКОМ ТРОУГЛУ И НЕСТАНАК ЧОВЕКА
Мирослав Вићентијевић, КУЛТУРА ВИРТУЕЛНЕ (НЕ)РЕАЛНОСТИ
Дивна Вуксановић, ФЕНОМЕН QУОТЕС КАО СИМПТОМ ОДСУСТВА (КРИТИЧКЕ) РЕФЛЕКСИЈЕ НА ДРУШТВЕНОЈ МРЕЖИ ФЕЈСБУК
Катарина Шмакић, (НЕ)КУЛТУРА ДИГИТАЛНОГ ДОБА
Ангелина Милосављевић, ГАЛАТЕО О ЛЕПОМ ПОНАШАЊУ. БОНТОН ЂОВАНИЈА ДЕЛА КАЗЕ ИЗ 1558. ГОДИНЕ
Борис Милосављевић, КУЛТУРНИ ОБРАЗАЦ И ПОЈАМ ПОЛУИНТЕЛЕКТУАЛЦА
Марко Стаменковић, ЧИТАЊЕ АМБАСАДОРА: ФУНДАМЕНТАЛНИ НАРЦИЗАМ, ПОНИШТЕЊЕ СУБЈЕКТА И ЈОШ ЈЕДНА СКИЦА ЗА АУТОДЕСТРУКТИВНУ ФУНКЦИЈУ ПОГЛЕДА
Сања Домазет, КОЛИКО ЈЕ КУЛТУРЕ У КУЛТУРНИМ РУБРИКАМА
Дејана Прњат, МУЗЕЈИ И ЕТИКА: ПРИСВАЈАЊЕ ПРОШЛОСТИ
Љиљана Манић, Наташа Симеуновић Бајић и Марија Алексић, СТУДЕНТСКА ПЕРЦЕПЦИЈА УЛОГЕ КУЛТУРЕ И КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА У ФОРМИРАЊУ НАЦИОНАЛНОГ БРЕНДА
Зорица Станисављевић Петровић, Владета Радовић и Александра Ивановић, МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ И КУЛТУРА УЧЕНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА У НИШУ
Владимир Коларић, КУЛТУРА ИЗМЕЂУ РАТА ДУХА И ДУХА РАТА: СЛУЧАЈ ИРИНЕ АЛЕКСАНДЕР
Виолета Цветковска Оцокољић и Татјана Цветковски, ЂУБРЕТАРИ И/ИЛИ УМЕТНИЦИ: ДА ЛИ ЈЕ НЕКУЛТУРНО ВЕЛИЧАТИ ОТПАТКЕ
Лана Павловић Алексић, О ГОСТОПРИМСТВУ И ИНОВАТИВНОСТИ

ИСТРАЖИВАЊА

Милена Драгићевић Шешић, КУЛТУРА ПОСЛЕ ГРАЂАНСКОГ РАТА И ВРЕДНОСНОГ РАЗАРАЊА
Татјана Вулић, Марија Вујовић и Анка Михајлов Прокоповић, КУЛТУРА КАО ДЕО ПРОГРАМСКОГ САДРЖАЈА ТЕЛЕВИЗИЈЕ БЕОГРАД – ЈАВНОГ МЕДИЈСКОГ СЕРВИСА СРБИЈЕ
Александар Прњат, ЛИЧНИ ИНТЕРЕС И МОРАЛНА МОТИВАЦИЈА ВЕРНИКА

ПРИКАЗИ

Александра Ђуричић, ЧОКОЛАДА ИЛИ ПОТРАГА ЗА УТЕХОМ

Бр. 138/2013. Мисија Св. Ћирила и Методија; Глобализација и књижевност, интермедијалност и медији

138

САДРЖАЈ БРОЈА:

 

I ЈУБИЛЕЈ – 1150 ГОДИНА ОД МИСИЈЕ СВЕТОГ ЋИРИЛА И МЕТОДИЈА

Гордана Јовановић, СВЕТИ ЋИРИЛО И МЕТОДИЈЕ – МИСИОНАРИ МЕЂУ СЛОВЕНИМА

II ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И КЊИЖЕВНОСТ

Владислава Гордић Петковић, РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Жељко Милановић, ФРАГМЕНТИ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ И КЊИЖЕВНОСТ
Марко Чудић, (ПОСТ)КОЛОНИЈАЛИЗАМ У (ПОСТ)СОЦИЈАЛИСТИЧКОМ РУХУ: ЛАСЛО КРАСНАХОРКАИ ПО ТРЕЋИ ПУТ У КИНИ
Мирјана Маринковић, ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ТУРСКА КЊИЖЕВНОСТ
Бернарда Катушић, МЕДИЈАЛНА ГЛОБАЛИЗАЦИЈА
Владислава Гордић Петковић, ПИСАЊЕ УЗ ГРАНИЦУ: ТРСТ КАО МАЛИ ПРОСТОР ВЕЛИКИХ РАЗЛИКА
Софија Кристенсен, УНИВЕРЗИТЕТ У КЊИЖЕВНОСТИ: УНИВЕРЗИТЕТСКИ РОМАН У АНГЛО-АМЕРИЧКОЈ И НОРВЕШКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ
Викторија Кромбхолц, OBJECTS IN MIRROR ARE CLOSER THAN THEY APPEAR: ON THE NATURE OF FICTIONAL RETURNS TO THE NINETEENTH CENTURY
Ивана Марић, GLOBALIZATION, IDENTITY, COMMODITY: THE CASE OF STINKY ONION (TAMARA JECIĆ) AND THE PENULTIMATE JOURNEY (GORDANA ĆIRJANIĆ)
Новак Малешевић, ЈЕЗИК И ИДЕОЛОГИЈА

III ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ИНТЕРМЕДИЈАЛНОСТ

Миланка Тодић, УМРЕЖЕНА АВАНГАРДА: СРПСКИ, ФРАНЦУСКИ И ШПАНСКИ НАДРЕАЛИСТИ
Кајоко Јамасаки, ЗАВИЧАЈ И ТУЂИНА: ТРЕШЊА И ПОЕЗИЈА МИЛОША ЦРЊАНСКОГ
Хироши Јамасаки Вукелић, МАЦУО БАШО: УСКА СТАЗА КА ДАЛЕКОМ СЕВЕРУ
Масуми Камеда, VISUAL FRAMING OF RED MARTYRS: SOVIET AND YUGOSLAV PARTISAN PROPAGANDA COMPARED
Шон Боден, ЖЕНЕ И АНИМЕ: ПОПУЛАРНА КУЛТУРА И ЊЕН ОДРАЗ ЈАПАНСКОГ ДРУШТВА
Бојан Вукадиновић, СРПСКА ПУБЛИКА, ЈАПАНСКА АНИМАЦИЈА, ФИЛОМОВИ И СТРИПОВИ
Милена Попов, ГЛОБАЛНА МОДА – МОДА БЕЗ ГРАНИЦА: ДИВЉАЧКА ЛЕПОТА АЛЕКСАНДРА МЕККВИНА
Душанка Пихлер, ПРОЖИМАЊЕ МОДЕ И УМЕТНОСТИ НА ПРЕЛАЗУ ВЕКОВА
Зорица Чолић, КУЛТУРАЛНИ НОМАДИЗАМ КАО ОДБРАНА ХЕТЕРОГЕНОСТИ
Лидија Цветић, САЈБЕР ПЕРФОРМАНС КАО НОВОМЕДИЈСКА УМЕТНОСТ: ПРАКСА И ОНТОЛОГИЈА
Горан Гаврић, ГЛОБАЛИСТИЧКИ АСПЕКТИ ЕКСПАНЗИЈЕ НОВИХ МЕДИЈА: ОД НЕМОГ КА ГОВОРНОМ (ПОКРЕТНОМ) СЛИКАРСТВУ
Ана Јурчић и Николина Врцељ, КУЛТУРНА ПОЛИТИКА ЈЕДНАКОСТИ ПОЛОВА

IV ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И МЕДИЈИ

Зоран Јевтовић, РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Слободан Рељић, МЕДИЈИ – АРТИЉЕРИЈА ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ
Зоран Јевтовић и Радивоје Петровић, ДИГИТАЛНИ ПОЛИС – ОАЗА ДЕМОКРАТИЈЕ ИЛИ САЈБЕР УТОПИЈА
Зоран Арацки, МАС-МЕДИЈИ КАО ГЛОБАЛИЗАЦИЈСКИ ГУБИТНИЦИ
Драган Никодијевић, МЕДИЈСКА КОНГЛОМЕРАЦИЈА КАО ДЕО ГЛОБАЛНИХ ПРОМЕНА У КОРПОРАТИВНОМ УПРАВЉАЊУ И ОРГАНИЗОВАЊУ
Веселин Кљајић и Сара Доневски, НАРАТИВНОСТ КАО ГЛОБАЛНИ ТРЕНД НОВИНАРСКИХ ДОКУМЕНТАРНИХ ФОРМИ
Јелена Радовић Јовановић, НОВИ МЕДИЈИ: ИДЕНТИТЕТ И ГЛОБАЛНИ КУЛТУРНИ ЕНТИТЕТ

V ИСТРАЖИВАЊА

Војислава Радовановић, БЕТ КЕВАРОТ – КУЋА МРТВИХ

VI ОСВРТИ И ПРИКАЗИ

Далибор Стојановић, НОВА УЛОГА ДЕЧЈЕГ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА БЕОГРАД КАО МЕСТА ОКУПЉАЊА СТРУЧЊАКА ИЗ ОБЛАСТИ РАЗВОЈА ДЕЧЈЕ КРЕАТИВОСТИ
Нина Михаљинац, ЧАСОПИСИ МГ И Г6: НОВА КРИТИЧКА МИСАО И ЊЕНА БУДУЋНОСТ

Промоција 138. броја часописа КУЛТУРА

Промоција 138. Броја часописа за теорију и социологију културе и културну политику „Култура“ одржана је у петак 24. маја у 12 сати у просторијама Завода за проучавање културног развитка, Риге од Фере 4, Београд

На промоцији су говорили:

проф. др Гордана Јовановић, аутор
др Слободан Рељић, аутор
проф. др Владислава Гордић Петковић, уредник теме Глобализација и књижевност,
Марина Лукић Цветић, одговорни уредник часописа „Култура“, в.д. директора Завода за проучавање културног развитка

Солунска браћа Св. Ћирило и Методије, учени и образовани Византинци, већ искусни у мисионарском послу, добијају налог од византијског цара Михаила III да се упуте у државу моравских Словена са циљем да Христову веру проповедају на словенском језику. Овим чином василевс Михаило изашао је у сусрет моравском кнезу Растиславу, који је од њега тражио баш такве мисионаре, јер је по свој прилици чуо „да сви Солуњани чисто словенски говоре,“ што значи да ће словенском живљу у његовој држави, који не зна ни грчки ни латински језик, тумачити хришћанску веру на њему разумљивом језику. Браћа крећу на далек и неизвестан пут крајем 863. или почетком 864. године. Са собом воде и известан број својих ученика вичних словенском језику; носе, такође, и основне богослужбене књиге преведене на словенски језик. Њихов боравак у Моравској био је тежак и мукотрпан… После много мука, папа Хадријан II дозвољава богослужење на словенском језику… Западни Словени који су били под јурисдикцијом западне римске цркве убрзо напуштају богослужење на словенском језику и словенско писмо и приклањају се латинском, како је и до тада било. Јужни Словени прихватају ученике солунске Браће, прихватају словенски језик и словенско писмо у богослужењу и све до данас већина њих остају чувари сјајног и великог дела Ћирила и Методија. (Проф. др Гордана Јовановић, из текста Свети Ћирило и Методије – мисионари међу Словенима, Култура бр. 138).

Глобализација светске економије и успостављање глобалног друштва донело је у историји незапамћен јаз између богатих и сиромашних. Ова диспропорција чини касни капитализам изузетно нестабилним и постаје разлогом могућих великих друштвених промена. Глобални западни медији су у првој линији одбране тако успостављеног новог светског поретка. Медијска индустрија је део робусне пропагандне машинерије која производи оправдање за стање, али учествују у припремама ратова и вођењу војних операција против оних, било где у свету, који угрожавају stаtus quо. (др Слободан Рељић, из текста Медији – артиљерија глобализације, Култура бр. 138).

У опирању покушајима да се глобализација дефинише тако што ћемо је оптужити, и оптужи тако што ћемо је дефинисати, помоћ нам може пружити феномен неместа (франц. нон-лиеу). Антрополог Марк Оже, творац ове кованице, неместо дефинише као супротност припадности, супротност сваком одредљивом пореклу: хотелска соба, супермаркет, аеродром и ауто-пут представљају простор непрекидног протока и потрошње, одлажења и пролажења; то су простори изван историје, далеко од мреже људских односа и обликовања идентитета. Није ли и глобализација покушај обезличеног укрупњавања вредности, универзализовања које ће охрабрити не улазак у вечност, већ потрошњу у садашњем тренутку? Усамљеност и издвојеност неместа дају појединцу илузију припадања великом глобалном систему, систему који се граничи са утопијом, али не постаје утопија; неместо је вечита могућност да се увек и никада не буде код куће. Глобализација је процес сличног уједињавања бескраја могућности у једну могућност потрошње… У дефинисању глобализације, књижевност је неместо на ком се лоцирају мртви станари историје и живи случајни пролазници: она нема своје присуство, њена припадност је само илузија, она нема дом ни систем. Нема га откако је њен утицај проблематизован и избрисан. Утицај књижевности је релативизован на сваки начин тиме што је књижевни простор с једне стране скучен на ексклузивистички забран лишен медијског одјека, а са друге стране проширен на, ранијих деценија, незамисливе просторе медијских и културних феномена. (Проф. др Владислава Гордић Петковић, из уводне речи приређивача, Глобализација и књижевност, Култура бр. 138).

Часопис „Култура“ број 139: САВРЕМЕНИ МЕДИЈИ И ПР

Промоција 139. броја часописа за теорију и социологију културе и културну политику „Култура“ биће одржана у среду 16. октобра у 14 сати у слушаоници број 2 Факултета политичких наука Универзитета у Београду, улица Јове Илића 165 на Вождовцу.

Учесници:

проф. др Стјепан Маловић, аутор текста, Универзитет у Задру, Хрватска,
проф. др Соња Томовић Шундић, декан Факултета политичких наука у Подгорици, Црна Гора,
Драгић Рабреновић, аутор текста, председник УО Уније локалних јавних емитера у Црној Гори
проф. др Веселин Кљајић, уредник теме Савремени медији и ПР, Факултет политичких наука Универзитета у Београду,
проф. др Александар Прњат, главни уредник часописа Култура

Тектонске промене на (не само) глобалном медијском тржишту настале после дигиталног цунамија који је обишао целу планету, додатно употпуњене последицама економске кризе која (иако су нас уверавали другачије), још увек траје, у потрази за новим успешним моделима пословања, изнова су актуализовали тему односа медија и ПР-а, предоминантног утицаја различитих ПР извора на уређивачку политику свих медија без изузетка, потврђујући претњу нарастајућег тренда глобалног сторителинга (storytelling). У потпуности трансформисани начини комуникације, нови комуникацио- ни канали, криза новинарске професије, али и континуирано смањивање ресурса за прикупљање и обраду вести – отворили су нове додатне просторе све снажнијој ПР индустрији. Формални и неформални центри политичке и економске моћи, захваљујући друштвеним мрежама и квантуму онлајн заједнице, увелико директно испоручују своје поруке, заобилазећи чак и посредство новинара професионалаца, који су пак све мање креатори и интерпретатори истраживачи, а све више сарадници ПР центара и саучесници тренда доми- нације садржаја који долазе из поља односа с јавношћу. (Проф. др Веселин Кљајић, из Речи приређивача, Култура, бр. 139).