КУЛТУРА, УМЕТНОСТ И МЕДИЈИ У ДИГИТАЛНОМ СВЕТУ

/in /by

МИЛЕНА ДРАГИЋЕВИЋ ШЕШИЋ, ТАТЈАНА НИКОЛИЋ: ДИГИТАЛНИ ХОРИЗОНТИ КУЛТУРЕ, УМЕТНОСТИ И МЕДИЈА, БЕОГРАД: ИНСТИТУТ ЗА ПОЗОРИШТЕ, ФИЛМ, РАДИО И ТЕЛЕВИЗИЈУ ФАКУЛТЕТА ДРАМСКИХ УМЕТНОСТИ И CLIO, 2021.

КУЛТУРОЛОШКИ ЗНАЧАЈ СУНЦА НА ПРОСТОРУ ИТАЛИЈЕ У РОМАНУ КОД ХИПЕРБОРЕЈАЦА МИЛОША ЦРЊАНСКОГ

/in /by

У раду се анализира значај сунца које оно има за Милоша Црњанског у његовом роману Код Хиперборејаца. Откривају се и тумаче његова значења као симбола благостања, просторног и временског ујединитеља. Истовремено, сагледава се начин на који Црњански појми време и простор. Закључује се зашто су значења сунца у приповедању Црњанског, заправо, утопијска. У раду
се, путем анализе значаја сунца, показује и како су неки аспекти италијанске културе доживљени у делу Код Хиперборејаца и указује на један од могућих ширих тематских оквира које је Црњански поставио у свом роману.

ОБРАЗОВАЊЕ ЦРКВЕНИХ УМЕТНИКА НА АКАДЕМИЈИ СПЦ ЗА УМЕТНОСТИ И КОНСЕРВАЦИЈУ (1993–2023)

/in /by

Образовање црквених уметника на Академији Српске православне цркве за уметности и консервацију у Београду траје пуних тридесет година (1993–2023), под покровитељством Светог архијерејског Сабора Српске православне цркве. У чланку се износе релевантне чињенице које говоре о образовању црквених уметника – иконописаца, фрескописаца, мозаичара, вајара, конзерватора и рестауратора.

РИТУАЛНО ИЗВОЂЕЊЕ У ПОНАШАЊУ НАВИЈАЧА ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ И ПАРТИЗАНА

/in /by

Свака од активности састоји се од ритуализованих гестова и звука, без обзира на то да ли се ради о извођачким уметностима, спорту или свакодневном животу. Ритуал укључује активности које се врше на одређеном месту, као што су покрети, речи и певање. Циљ овог рада било је повезивање понашања навијача Црвене звезде и Партизана са ритуалним извођењем због унапред осмишљених образаца понашања, начина навијања, извођења песама и активности пред утакмицу ова два тима. Њихов перформанс, као појам који се испољава у спорту, огледа се у кретању кроз град у карактеристичним одевним комбинацијама са клупским обележјима. Ритуал подразумева окупљање у граду на за то предвиђеним местима, одлазак до стадиона и улазак у њега, навијање пре, за време и после утакмице, одлазак са стадиона и весеље на улицама. Како је фудбал постао игра у којој може да се ужива, сваки спортски догађај одређује учеснике на нивоу играча, посредника и публике, при чему се навијачи постовећују са клубовима

ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ И ДИГИТАЛНИ ЈАЗ

/in /by

У раду се анализира какав дигитални јаз данас стварају друштвене мреже и на који начин се то одражава на друштво. Успон друштвених мрежа довео је до новог облика дигиталног јаза, па једнак приступ интернету није више једини фактор који ствара баријеру за повезивање. Данас се корисници сусрећу са изазовима коришћења друштвених мрежа због недостатка вештина
и због утицаја друштвеног капитала. Стога, последице дигиталног јаза на друштвеним мрежама одражавају се на друштвене односе и комуникацију, економски напредак и учешће у политичком животу. Интернет корисницима је данас на располагању мноштво концептуално различитих друштвених мрежа, као што су то Твитер, Инстаграм или Јутјуб, и свака од њих у складу са својим специфичностима подстиче јачање дигиталног јаза. Међутим, не треба друштвене мреже посматрати једнострано, искључиво као платформе које потпирују дигитални јаз. Друштвене мреже итекако могу помоћи и у смањењу дигиталног јаза тако што ће корисницима помоћи у едукацији, тражењу посла или информисању

КУЛТУРНА ПАРТИЦИПАЦИЈА СТАРИЈИХ БЕОГРАЂАНА

/in /by

Старење становништва као феномен карактеристичан за све европске земље, намеће обавезу да се мерама јавне политике заштите права најстаријих, спречи њихова маргинализација и дискриминација и створе услови за равноправно учешће у свим сферама живота. У складу са тим, неопходно је креирати мере културне политике које ће омогућити услове за равноправно учешће
старијих у културном животу. У овом раду истражује се културна партиципација старијих Београђана, посебно њихова културна интересовања, приватна и јавна културна потрошња и културна продукција. Циљ рада је да истражи у којој се мери интересовања старијих Београђана поклапају са културном праксом, колико они користе интернет за учешће у културном животу и колико је
пандемија утицала на њихове културне потребе и навике. Додатни циљ овог рада је да се скрене пажња на културнe потребe старијих Београђана и пруже се подаци који могу бити корисни за креирање културне политике која ће омогућити веће учешће старијих у културном животу града.

РАСПРАВЉАЊА СА МНЕМОСИНОМ

/in /by

Овај рад представља преглед важнијих европских приступа проучавању колективног памћења. У њему ће најпре бити говора о тезама оснивача дисциплине, француског социолога Мориса Албвакса. Након тога, у раду ће да буду представљене најважније идеје и појмови осталих класика студија памћења, попут оних француског историчара Пјера Норе и немачких професора Јана и Алаиде Асман. Напослетку, пажња ће да буде посвећена савременим приступима студија памћења – транснационалном памћењу и студијама медија колективног памћења.

ЈАВНА И ПРИМИЈЕЊЕНА ПОВИЈЕСТ

/in /by

У раду се представљају кључне одреднице јавне повијести (public history). Прво се говори о промјенама у сувременој хисториографији које су омогућиле појаву јавне повијести и њезино афирмирање као нове хисторијске поддисциплине. Затим се приказују почеци јавне повијести и још увијек отворена питања њезина дефинирања. Након тога се представљају главни нагласци
примијењене повијести (applied history). Иако се често спомиње као саставни дио јавне повијести, вриједи издвојено говорити о примијењеној повијести како би се посебно истакнула практична димензија повијести, односно повијест у пракси. У раду се такођер приказују контроверзе и критике које изазивају јавна и примијењена повијест те се нуде одговори на њих. На крају рада разматрају
се развојне перспективе јавне и примијењене повијести с нагласком на домаћој академској хисториографији.

ИСТОРИЈА ИДЕЈА И ИНТЕЛЕКТУАЛНА ИСТОРИЈА – ИЗМЕЂУ МАРГИНАЛИЗАЦИЈЕ И ИНОВАТИВНОГ ТРАНСДИСЦИПЛИНАРНОГ ПОЉА

/in /by

У раду се анализира настанак историје идеја и интелектуалне историје, два утицајна правца у савременим хуманистичким наукама. Приказани су настанак и развој ових дисциплина, њихове сличности и разлике, теоријско-методолошка обележја неколицине „школа” које су се јавиле током 20. века, њихови најутицајнији представници као и најзначајнији резултати. Почетком 21. века обновљено је интересовање за историју идеја и, посебно, за интелектуалну историју, које одликују предметна неодређеност, теоријско-методолошки еклектицизам и изражена трансдисциплинарност. Ове особине уједно представљају и највећу предност историје идеја и интелектуалне историје, пружајући им перспективе за трансдисциплинарну синтезу која посебно добија
на значају у светлу све изразитије фрагментације научног знања.

ОД ПРИСЛУШКИВАЊА ЧИНОВНИКА ДО ИСТРАЖИВАЊА МЕЂУНАРОДНОГ ДРУШТВА – РАЗВОЈНИ ТОКОВИ ИСТОРИЈЕ МЕЂУНАРОДНИХ ОДНОСА

/in /by

У раду се анализира историјски развој дисциплине историје међународних односа од њеног настанка у деветнаестом веку до данас. Даје се преглед различитих приступа и тема које су током последња два века уобличавале њено кретање. Рад је примарно усмерен на испитивање развоја историје међународних односа у њеној америчкој и западноевропској варијанти. У првом делу
се у контексту настанка професионалне историографије испитују порекло и делатност дипломатске историје, у времену када је она била уско фокусирана на проучавање политичких и дипломатских односа међу државама и заузимала најистакнутије место у политичком и интелектуалном дискурсу. Потом се, у светлу успона друштвене и економске историје, кроз различите дебате,
представља њена трансформација у ширу међународну историју, са појачаним сензибилитетом према друштвеним, економским и идеолошким факторима. Након тога се истиче утицај нових теоријских приступа и тематских интереса који су, као последица културног заокрета, имали важан утицај на праксу и изглед међународне историје.