Архива

Вирални маркетинг представља скуп маркетиншких техника које користе већ постојеће друштвене мреже (како реалне тако и виртуелне) како би се постигли одређени маркетиншки циљеви, путем виралног процеса који подсећа на ширење компјутерског вируса. Централни део овог процеса су корисници услуга или потенцијална публика, који на неки начин постају и маркетинг менаџери кампање, константно регрутујући нове маркетинг менаџере. Било је потребно да се испуни само један битан предуслов како бисмо дошли до тренутка када границе између различитих медијских формата више не значе много – да се избрише граница између реалног и виртуелног простора, стварајући један хибридни простор, такозване “реалне виртуалности”. Рад износи искуства из праксе САД-а везана за виралне кампање у оквиру филмске и телевизијске продукције, али и других видова медијских изражавања путем медијских канала који се преплићу, поричући тако границе између њих, а публику посматрајући као интерактивне и интегралне учеснике заједничког процеса.

У овом раду износим неколико напомена о једном примеру хришћанског антисемитизма. Реч је о добро познатим антисемитским ставовима, а ја их разматрам на примеру који заступа Зоран Кинђић, у раду с академским претензијама. Ја тај пример користим као илустрацију за неприхватљивост једног облика дискурзивног патернализма. Наиме, указујем да, када су у питању темељна есхатолошка учења аврамовских религија, ни најблажи облик оног што сам раније одредио као језичко-експресивни патернализам – а што би се такође могло назвати конверзационим патернализмом – не може бити разложно оправдан.

У овом раду разматрам један важан приговор моралној мотивацији верника. Реч је о приговору да је њихово делање мотивисано личним интересом, односно личним спасом. Таква мотивација се понекад назива и себичном. Тим поводом указујем на дистинкцију између личног интереса и себичности. Подсећам да се критика личног интереса као моралне мотивације верника појављује већ унутар самих традиција великих светских религија. Затим аргументујем да се и неки савремени облици секуларне етике, чак и на највишим ступњевима, још увек позивају на известан облик личног интереса.