ЈЕДНА СЛИКА ИЗ ПОМПЕЈА

СРПСКО ПОЗОРИШТЕ У УСЛОВИМА ДРУШТВЕНЕ ТРАНЗИЦИЈЕ

Завод за проучавање културног развитка из Београда спровео је током 2009. године обимно истраживање о савременом српском позоришту. Планиран као свеобухватни преглед постојећег стања у позориштима Србије, пројекат подразумева прикупљање података, детаљнију анализу рада, организације, продукције и начина финансирања, као и могуће пројекције нових и бољих модела функционисања свеукупног позоришног система и појединачних позоришних кућа у смислу усклађивања жељеног и могућег. Српска позоришта као предмет истраживања у култури представљају изузетно значајан сегмент у садашњем друштвеном тренутку, с обзиром на све функције позоришта, као и на неопходност крупних и конкретних реформи у систему функционисања које намећу друштвене промене.

МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ И КУЛТУРА УЧЕНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА У НИШУ

У раду је разматран однос медија и образовања, а нарочито могућности развоја медијске културе и писмености у школском контексту. У процесу развоја медијске писмености и културе, значајну улогу имају школе, као базичне установе за васпитање и образовање, од којих се очекује планско и систематско деловање у циљу остваривања ефеката медијског образовања. На који начин школа развија медијску културу и писменост, који су потенцијали школе за развој ових процеса и да ли постоји разлика у ставовима ученика и ученица када је реч о развоју медијске културе и писмености у школи, покушали смо да сазнамо кроз истраживање ставова ученика и ученица основних школа. У раду је представљен део резултата обимнијег истраживања на узорку од 142 ученика основних школа, са територије града Ниша. Утврђено је да не постоји статистички значајна разлика у ставовима ученика и ученица, када је реч о перцепцији школске средине, као повољног контекста за развој медијске културе и писмености у делу наставних и ваннаставних активности.

УРБАНО ОСВЕТЉЕЊЕ: ПРИМЕНА СВЕТЛОСТИ У БОЈИ И ДИНАМИЧНОГ ОСВЕТЉЕЊА

Осветљење у великој мери утиче на утисак који град оставља на посетиоце, на осећај безбедности и сигурности, као и на утисак привлачности. С обзиром на то да се утисак о граду не стиче посматрањем једног објекта, неопходна је извесна координација како би град у ноћним условима оставио утисак хармоничне целине. Координација се најлакше постиже кроз стратешки документ који се зове мастерплан осветљења. Иако је технолошки развој отворио бескрајне могућности за креативно осветљење, није једноставно постићи атрактивне светлосне ефекте применом светлости у боји или динамичног осветљења. Погрешна примена светлости у боји, као и агресивно динамично осветљење, упадљиво деградирају осветљене објекте и њихово непосредно (а понекад и шире) окружење.

НАЈАВА АПОКАЛИПСЕ У ДИСКУРСУ МАСОВНИХ МЕДИЈА

Рад се бави дискурсом масовних медија, који постаје све агресивнији у настојању да претвори чак и баналну вест у сензационалну. Услед све експлицитнијих слика насиља, несреће и смрти, као и најављивања разних катастрофа, то јест дискурса који се може означити као „апокалиптични“, чини се да публика појачано осећа стрепњу и страх од тога шта би од предвиђених догађаја могло да се оствари. У раду је представљено истраживање спроведено ради испитивања утицаја дискурса масовних медија на свакодневни живот медијских конзумената у Србији.

ПРЕВАЛЕНТНИ ТИПОВИ ПРИСТУПА НАУЧНИМ ИНФОРМАЦИЈАМА У СНАБДЕВАЊУ НАУЧНИМ ДОКУМЕНТИМА У СРБИЈИ

У раду се користе резултати докторске тезе аутора о трансформацији међубиблиотечке позајмице у складу с трансформацијом комуникационог система у науци у Србији; на основу њих се прати интеракција развоја информационих технологија, адекватних модела научне комуникације и кореспондирајућих промена на плану онога што данас називамо снабдевањем научним документима. Снабдевање научним документима, у оквиру делатности међубиблиотечке позајмице, посматра се као темељна и прикривена структура научних информација и докумената, чија се еволуција, паралелна развоју неких других структура научних информација и докумената, којих је у савременој теорији издвојено осам (Браун – Brown, 1996), прати од самих почетака до данас.

МУЗЕЈИ У УСЛОВИМА КРИЗЕ

ЕСТЕТИКА КАО ФИЛОЗОФИЈА