СОЦИЈАЛНОПСИХОЛОШКЕ ОСНОВЕ ИДОЛАТРИЈЕ

ПР У КУЛТУРИ – КУЛТУРА У ПР-У

У пословању домаћих установа културе установљен је свеприсутан изостанак дугорочног планирања укупног пословања, па тако и планирања ПР активности у оквиру истог. Стога је неопходна потреба за реформисаном организацијом рада и систематским приступом обављању ПР активности. Успостављање позиције у широј јавности (кроз јасну мисију, визију и циљеве), као и јасна комуникација са приоритетним интересним групама резултирају уживањем угледа, као и другим бенефитима на дугорочном плану. На крају, позитивно и конзистентно позиционирање установе културе у јавности, најефикаснији је метод за привлачење потенцијалних спонзора и донатора и успостављање трајне финансијске стабилности. Са друге стране, ЦСР активности улагања у културу повољан су начин за успостављање и побољшање репутације приватних компанија. Улагање у културу као специфичну и разнолику област производње духовних добара, на јединствен начин изграђује перцепцију улагача код представника локалне заједнице као и шире јавности – и тако учвршћује односе компаније са њеним примарним стејкхолдерима и дугорочно утиче на одрживост у пословању.

ЕКСПЕРТСКИ ПОТЕНЦИЈАЛ И ЖЕНСКИ АКТИВИЗАМ

У раду ће се ауторке осврнути на женски активизам, који је отворио многа врата женама широм света – још од викторијанског доба, као и на потребе жена за бољим условима за образовање. Образовање је одувек представљало камен спотицања женама чији је циљ стицање статуса једнакости у друштву, и један је од основних фактора који је одвајао мушкарце и жене. Без образовања да их оснажи, многе жене су сматрале да не би требале имати право утицаја на политику, нити да доносе одлуке о сопственој имовини. Систем образовања и васпитања у друштву има велику обавезу за преношење вредности родне равноправности, посебно код млађих генерација. Државне институције своје акције на постизању равноправности родова базирају на консензусу о потреби њеног успостављања. Пут, до данас релативно високих стопа запослености жена, није био једноставан и под сталним је утицајима бројних социодемографских чинилаца, уз изражене европске регионалне разлике. Како би се очувала једнакост као и једнака заштита социјалних права, тј. толеранција у односима између послодавца и радника, потребан је висок ниво културе социјалних дијалога и филозофија компромиса колективних интереса.

НОВИ МЕДИЈИ И КРЕАТИВНЕ ИНДУСТРИЈЕ – НОВЕ МОГУЋНОСТИ ЗА ПУБЛИКУ

Двадесет први век медијима је донео нови изазов у виду дигиталних технологија, које у питање доводе досадашње карактеристике медија, утичући на начин продукције садржаја и њихову дистрибуцију, при том из корена мењајући односе на релацији медији – аудиторијум. Текст анализира карактеристике нових медија и њихов ефекат на потрошњу медијских садржаја, измене успостављених навика публике, отварање нових могућности за аудиторијум. Конвергенција традиционалних и нових медија омогућила је покретање и отварање нових комуникационих канала који ће на јединствен начин иницирати дискусију о новим елементима и факторима програмирања, редефинисаће досадашње концепте планирања програма као тока који карактеришу строга правила смењивања програмских елемената и конзистентност вредности које се промовишу, редефинисаће улогу публике.

ПРОПАГАНДНА КАМПАЊА БЕЧКОГ ДВОРА У АУСТРИЈСКО-ТУРСКОМ РАТУ 1716-1718. ГОДИНЕ НА КАРТАМА И ГРАВИРАМА

Рад разматра карте и гравире као део пропагандне кампање хабзбуршког двора у време аустријско-турског рата 1716–1718. године. Ратни догађаји нашли су израз у различитим медијима карактеристичним за визуелну културу свога времена – у овом случају на картографском материјалу који се односи на опсаду Београда, плановима града, као и гравирама са ведутама или представама битака. Сама природа медија подразумевала је репродуковање у релативно великом броју примерака, економску исплативост за издаваче и ниску куповну цену, те доступност широј публици. Иза настанка ових визуелних продуката стајали су различити мотиви и наручиоци, а они сами носили су одређене поруке и стремљења исказане на начин пријемчив за различите циљне групе публике и у складу с тим имали различите намене. Заједнички именитељ за све артефакте је да они, макар само и делом, функционишу у систему ширег програма афирмације владарско-династичке идеологије куће Хабзбурга.

БЛОГ КАО НОВИ МЕДИЈ У СЛУЖБИ ПР-А НА ПРИМЕРУ БЛОГА БИТЕФ-А

Како велики део света сада зависи од информација испоручених преко интернета, путем веб странице, електронске поште или блогова, традиционални однос појединца са медијима је доживео велике промене. Да ли ће нека организација убрзано напредовати, у вези је не више само са њеном способношћу да успостави традиционалне односе са јавношћу, већ и са тим да ли то може остварити у онлајн окружењу. Блог Београдског интернационалног театарског фестивала (www.bitef-blog.rs) је једини активни блог установа и организација културе и уметности у Србији који се користи у ПР сврхе и може осталима послужити као позитиван пример и модел.