Архива

У пословању домаћих установа културе установљен је свеприсутан изостанак дугорочног планирања укупног пословања, па тако и планирања ПР активности у оквиру истог. Стога је неопходна потреба за реформисаном организацијом рада и систематским приступом обављању ПР активности. Успостављање позиције у широј јавности (кроз јасну мисију, визију и циљеве), као и јасна комуникација са приоритетним интересним групама резултирају уживањем угледа, као и другим бенефитима на дугорочном плану. На крају, позитивно и конзистентно позиционирање установе културе у јавности, најефикаснији је метод за привлачење потенцијалних спонзора и донатора и успостављање трајне финансијске стабилности. Са друге стране, ЦСР активности улагања у културу повољан су начин за успостављање и побољшање репутације приватних компанија. Улагање у културу као специфичну и разнолику област производње духовних добара, на јединствен начин изграђује перцепцију улагача код представника локалне заједнице као и шире јавности – и тако учвршћује односе компаније са њеним примарним стејкхолдерима и дугорочно утиче на одрживост у пословању.

Двадесет први век медијима је донео нови изазов у виду дигиталних технологија, које у питање доводе досадашње карактеристике медија, утичући на начин продукције садржаја и њихову дистрибуцију, при том из корена мењајући односе на релацији медији – аудиторијум. Текст анализира карактеристике нових медија и њихов ефекат на потрошњу медијских садржаја, измене успостављених навика публике, отварање нових могућности за аудиторијум. Конвергенција традиционалних и нових медија омогућила је покретање и отварање нових комуникационих канала који ће на јединствен начин иницирати дискусију о новим елементима и факторима програмирања, редефинисаће досадашње концепте планирања програма као тока који карактеришу строга правила смењивања програмских елемената и конзистентност вредности које се промовишу, редефинисаће улогу публике.